Opštinske novine

Стр. 1074

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

леснике на острву Виду, Присутан је био и помоћник француског војног аташеа, мајор г. Сервони. Постројен је био одред војске с музиком. По свршетку богослужења, које је почело у 10 х /2 часова изасланик Њ. В. Краља смакао је покривач са споменика а војска је плотуном одала почаст пок. Д-р Рајсу. Музика је интонирала швајцарску, француску и нашу химну. Прво је одржао говор свештеник, затим г. Милан Радосављевић, претседник удружења резервних официра и ратника, а онда г. Пол Дибоше.

Затим су се ређали говори г. г. КордиЈе -а, Фавра и претставника Народне одбране г. Цоловића, генерала у пензији. Г. Фавра, нећак пок. Д-р Рајса, захваљујући у име породице за споменик изговорио је ове речи: „Овај споменик, посвећен успомени једног пријатеља из најболнијих дана, доказ је високих моралних особина, југословенског народа, његове верности и пријатељства, које ни смрт не може да прекине". Г. Цоловић је, уз речи захвалности, положио на подножје споменика диван венац.

Со&олсКој застави у АлеКсандрову, на острву Крћу, ћумовао је Београд

Поносно Александрово на отоку Крку увек је, као будан стражар на нашем плавом Јадрану, предњачио у борби против туђинштине и неуморно развијао акцију на националном пољу. У Александрову већ више од двадесет година постоји Соколско друштво, које је од свога постанка било жариште југословенске мисли. Из његових редова изашлО' је много националних радника и одушевљених омладинаца, од којих су једни за време рата били мучени по аустро-угарским казаматима, а други се као добровољци борили за ослобођење и уједињење Југославије. Без ичије помоћи Александровчани су сами покренули акцију за подизање соколског дома у Александрову. Сваки је од своје сиротиње дао колико је могао, а обилату помоћ дали су и њихови рођаци из Америке. Тако је Александрово добило врло леп и простран соколски дом, на коме би му могли позавидети много већи и богатији градови. Одушевљени успехом овог националног потхвата, Александровчани се нису само на томе зауставили. Њихова је жеља била да на највиши врх ове националне куле на изложеној међи наше Отаџбине, буде пободен барјак победе. На заставу су ставили: „Љубав, братство и слобода". На крштење ове заставе Александровчани позвали су Београд, као главни град и престоницу Југославије, да кумује застави. Београд се, као и увек у сличним приликама, веома радо и од срца одазвао овом братском позиву и двадесетогодишњица ове националне свечаности оснивања соколског друштва била је спојена са свечаним отварањем соколског дома и развијањем соколске заставе.

На ову свечаност Београд је послао као свога заступника и изасланика инж. г. Милоша Радојловића, нашег иознатог националног радника и одборника Општине београдске. Г. Милош Радојловић стигао је у Александрово уочи свечаности. На обали нашег Јадрана у Александрову г. Радојловића дочекали су: претставници соколског друштва, Општине александровачке, изасланици свију културних и националних друштава и велики број одушевљених грађана. Цело место било је осветљено. Подигнути су славолуци са одушевљеним написима Њ. В. Краљу, Југославији и Београду. Затим су почели да пристижу и изасланици соколских жупа из околине. Увече је у соколском дому, уз суделовање ђака, давана „Хасанагиница". До 11 сати стизале су соколске чете са целога острва Крка и изасланства друштава из Цриквенице, Краљевице, Сења и Сушака. После 11 часова пре подне извршено је свечано отварање дома и развијање соколске заставе. Са балкона соколског дома, старешина соколског друштва у Александрову г. д-р Петрех одржао је говор, у коме је, поздрављајући Њ. В. Краља и Краљевски дом, Југославију и Београд, приказао историјат соколског друштва у Александрову и изразио признање и захвалност свима онима који су се у великој борби за народно ослобођење и уједињење жртвовали и дали своје животе. Кличе: Слава им! Г. д-р Петрех је посебно у своме говору нагласио приврженост овога краја Њ. В. Краљу и Отаџбини. После г. Петреха, изасланик Београда и кум г. Милош Радојловић, узбуђен и ганут овом лепом националном свечаношћу, узео