Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1075

је соколску заставу и развио је. Затим је г. Радојловић прочитао ово писмо Београда, које је Александрову упутила Општина београдска: „30 јула 1931 год. Београд. ЗДРАВО СОКОЛИ! Југословенска Краљевска престоница шаље Вам свој братски соколски поздрав преко свога претставника који Вам доноси ово писмо, нашег познатог сокодског ветерана, члана општинског одбора, Господина Инж. Милоша П. Радојловића, ко.ји ће, у име Београда, бити кум вашем соколском Бар.јаку којега развијате, отварајући сво| дом. после двадесетогодишњег рада испуњечог узвишеним националним осећањима и прегнућима. Београд је поносит пажњом коју му соколи из Александрова, у сред нашег јадоанског мора, указују позивајући га за кумз свога соколског Барјака, који ће се високо вити, симболишући националну свест наших обала и наших острва и његову непоколебиву приврженост мајци Отаџбини. Држећи се старог обичаја, укорењеног кроз векове у нашем народу, где кумство заузима тако високо место у душевном животу појединапа и фамилија, изасланик Београда поелаће нашем кумчету, вашем соколском Баочаку. као кумовски лар престонице — пет хиљада динаоа. Поимите тај мали поклон као знак неизмеоне оланости Поестонипе. к>ене општинске упоаве и њеног граћанства. поемч соколима и соколипама Алексантгоов^ и вепуЈте ла је Београд свим својим бићем с Вама. Нека Р.ам !р срећно славље! Жиррјги бпаћо Соколи! Злпаво! Заступз Ппетседника Суда и Одбппч Општине града Београда Потпретседник, Ник. К. Крстић, с. р. Пошто ;*■ поочитао писмо Београла. г. РатоГловић 'е тада одожао ова| веома леп. братски топао и содачан говор: ЗДРАВО СОКОЛИ! У име Југословенске Краљевске Престонице Београда доносим братско поздравље од свег срца и од све душе гоодим синовима Југославије грађанима Алексачдрова и неустрашивом отоку Крку, колевци Кнезова Франкопана. који сте запојрни до сржи костију својих југословенском соколском идејом, симболом слободе, братства, слоге, јединетва и непоколебиве љубави за Краља, Отаџбину и Нацију.

ЗДРАВО СОКОЛИ! Срца су Београда југословенска од колевке до гроба па није ни чудо зашто и срце моје заигра као никада до сада, када ми је Београдски Општински Суд, саопштио, да је од Вас молбу добио да Бео-

Инж. г. Милош П. Радојлобић

град кумује Вашој лепој соколској застави, а да сам ја тај, који ће имати част да ту мисију изврши. У име југословенске Краљевске Престонице Београда са поносом те уздижем мила, Соколска Заставо — у мислима — до неба, јер треба да блисташ и нашој милој браћи који су те жељни да их обасјаваш надом да ће свој своме доћи. Уздижем те дивна заставо, да крепиш југословенску соколску омладину да следи стопама неустрашивих јунака као што су им и претци били. Уздижем те Светињо наша, плаво-бела-црвена Заставо да будеш и опомена за неизмерну међусобну љубав међ браћом Хрватима, Словенцима и Србима. Извршујући један узвишени аманет Београда, аманет у коме је сливена жеља за све оно што сачињава грађанске врлине, испоручујем Вам поруку Београда: ,,Да је проклет сваки Словенац који мрзи браћу своју: Хрвате и Србе. Да је проклет сваки Хрват који мрзи браћу своју: Словенце и Србе, али да је проклет и сваки Србин који мрзи своју браћу: Хрвате и Словенце. Проклет био сваки онај који сеје мржњу између католика и православних. Проклет био сваки који сеје мржњу