Opštinske novine

ОНШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1201

в) Социјално старање Много је више задатака комуналне политике у области социалног старања у најширем смислу речи (делатност у сврху одстрањења беде и невоље, старање за здравље и сузбијање социјалних зала сваке врсте). Овде је, може се слободно рећи, најшире поље рада комуиалне политике. Поред многобројних задатака напомињемо четири најважнија: старање о здрављу, о становима, о сиротињи и о подмлатку. Одржавање и унапређење гратске хигијене (вода, канализација, ђубре, чистоћа (улична и кућња), вртови и паркови, тржнице, кланице, продаја животних намирница, купатила, хигијенско васпитање грађана и т. д.) доноси данас собом несравњено првокласних социјално-политичких проблема Шта значе у томе збиру питања само два: борба противу туберкулозе и алкохолизма? Општина данас није индиферентна и према стању и развитку станбених прилика. Не само да њој није свеједно какви ће се станови градити у хигијенском и културном погледу, већ се она, на посредан начин, меша и у регулисање и обезбеђење што сношљивије закупнине. То чини на тај начин што или сама изграђује комплексе станова или израду истих, под нарочитим условима, уступа великим грађевинским предузећима. Општина у станбеној политици мора да иступа противу спекулативног грађења, да сузбија претеране земљишне цене, да одобрава само она грађења која одговарају хигијенским, културним и економским условима и т. д. У колико је градска агломерација већа у толико је и станбени проблем за комуналну политику тежи и компликованији. Али га она мора прихватити, јер по оном Соломоновом ставу, стан је, као место породице и васпитања деце, основ свакој здравственој, економској и душевној култури. Ову велику истину можемо најбоље емпирички утврдити на безброј београдских грађана, физички и душевно измрцварених, у мрачним и нехигијенским одајама велелепних београдских палата. Старање о сиротињи (онима који су остали на улици или су у немогућности да привреде) важно је због последица у које ова резултира. То су: просјаштво, проституција, криминалитет и др. Беда уништава у човеку моралне и етичке обзире и правно осећање, губи се мерило штетног и корисног, допуштеног и недопуштеног. Због тога беду треба што је могуће више ублажавати. Још је важније од овога задатка старање о деци, о подмлатку. Некада су задаци општине у овој области били ограничени искључиво на здравствено старање око деце сиротињске. Данас су ти задаци толико разгранати, да поред здравственог долази и старање о васпитању великог броја деце. Стара је истина да до извесног степена број деце (односно рођења) расте са опадањем благостања иородице (економске фунди-

раности, иметка и прихода уопште). То значи да до извесне мере, у колико је породица економски слабија у толико је више и деце. Отуда, у колико се један град и један народ испињу на виши ниво материјалне и духовне културе у толико опада и број рађања деце. Поред осталих разлога, и због овога старање о деци добија све више општи, друштвени карактер. Породица, еконимски слаба, није у стању да физички и духовно васпита свој пород. Мати, радница, оставља данас своје дете кући или на улици и одлази у фабрику да заради хлеб. Сиротиња није у стању да исхрани своју децу; ова се још у најранијој младости физички и душевно дегенеришу. Све је већи број находчади, која имају сва права на живот. Ето, из тих разлога задатци комуналне политике у овој области врло су широки, а њихово извршење тражи и много напора, и много сретстава и, што је најглавније, сарадњу и допринос (морални или материјални свеједно) сваког грађанина. г) Конзумна политика Све су већи задаци Општине и у области конзумне политике. За време рата општине већих градова имале су у својим рукама сву организацију конзума. После рата, међутим, и ако су Општине напустиле овај систем ипак су примиле неке задатке, који задиру у област конзумне политике. Поред старања о хигијени животних намирница, о уређењу гратских тржница, Општина се данас меша и у производњу и промет добара. На производњу утиче да ова буде организована на најсавршенији начин, а у промет добара меша се одређивањем и регулисавањем цена. То нарочито када су у питању основне животне намирнице, као што су: хлеб, млеко, месо. Оптшина се стара да организација снабдевања овим основним животним намирницама буде што издашнија и рационалнија. Она је ту у положају да ограничава широке претензије и безобзирност профита. Она, на пример, не може мирне савести да посматра како цена живој и закланој стоци пада, а израђеном месу у продавницама стоји непомично. Или, када несразмерно више скаче печеном хлебу, него ли брашну. Или, да млеко у непосредно.ј околини кошта 2—2.50 дин., а у граду 4 и више динара. Или, да се пиљари и др. продавци животних намирница из свих крајева града снабду у време када је рад тржница почео па тиме допринесу бољој прегледности тржишне ситуације и дизању цена за све потрошаче и т. д. Овим циљевима Општине подешавају данас и своју финансиску политику тежећи да предмете најшире потрошње изузму потпуно од било кш^вог , оптерећења. Негде, у својој режији гдо^Љају чак и производњу хлеба и повр^ј'^^кн&Јбише случајева фаворизирају зоргћиизацију снабдевања града. Чидаш <а||«§ј|овдасшиће ра15\ !р]1