Opštinske novine

Стр. 1202

г ОИШТИНСКЕ новине

ду индусгриских предузећа на својој територији она, посредно, доприноси појевтињавању произведених артикала у потрошњи. д) Популациона политика Најзад, данашња општина има важне задагке и у области популационе политике. Општа је гежња да се има становништво физички и душевно здраво и јако. У колико је становништво здравије у толико треба мање издатака за болнице, санаториуме, лекаре и лекове. У толико је само становништво продуктивније. Овоме циљу се најбоље тежи када се ради на привредном подизању града, на унапређењу и повећању народног благостања. Са економским снажењем становништва опадају оболења и смртност, диже се стандард народног здравља. Становништво се снажи и јача, и на тај начин, када се поспешује организација рационалне, добре и јевтине исхране. Згодно нам пада да упоредимо просечну исхрану београдског становника (у 1930) у неколико важнијих артикала са просечном исхраном становништва већег броја држава. Тако излази да је у просечној исхрани становника утрошено у 1929-30:

Сјед. Америч. Државе 58,9

Данска Енглеска Швајцарска Холандија Шведска Ирска Естонија Норвешка Аустрија Белгија Чехословачка Финска Немачка Летонија

54,8 50,9 44,4 39,6 39,1 38.1 35.2 34,4 34.1 31.4 29.2 28.8 26.5 26,5

69,3 59,0

10,1 11,3 12.7 137 8,9 10.8

36,3

53,7 13,0

Француска 26.0 41,4 8,3 Данциг 24,5 — Београд 24,2 30,3 6,6 Навели смо ове податке из разлога да бисмо показали колика је разлика између просечне исхране једног западњака, североевропског, америчког па и средњеевропског човека и једног Београђанина. Поред осталих разлика и то доприноси слабијем здрављу, слабијој продуктивности, већој смртности и раширености многих социјалних болести. Уједно из овога се види и замашност задатака на пољу популационе политике, односно привредног унапређења града и подизања благостања гратског живља. 4) Закључак Има ли овде проблема за нашу дневну штампу? Или боље се опет упитати — откуда појава да наша штампа овако један замашан и интересантан комплекс проблема оставља на страну? Наводећи неколико разлога као одговор још у почетку ми бисмо рекли, да се ова питања, нека мање нека више, ипак, све више намећу. Желети је само да их наша штампа прихвати озбиљно и објективно и, корисним рашчланавањем и критичким посматрањем, доприноси целисходним решењима. А тако исто утиче и на остварење што тешње сарадње између комуналне и колективне грађанске иницијативе. При једном овако крупном недостатку наше дневне штампе, нађено је одлично решење у „Београдским Општинским Новинама". Због тога оне треба да буду, када је реч о комуналним проблемима, центар пажње сваког престоничког грађанина. У њима ће сваки грађанин наћи следеће: 1) шта се и како ради у његовој Општини; 2) која су питања на дневном реду; 3) како се постављају и како најцелисходније треба решавати комуналне проблеме; 4) која су питања актуелна, али још нерешена, итд.