Opštinske novine

Културна хроника: Поводом новог драмсћаг дела г. Душана С, Николајевића

Ми смо раније у овој истој рубриии писали о г- Николајевићу као београдском драматичару. У својим београдским драмама, играним са врло великим успехом на позориици Београдског позоришта г. Николајевић је широко замахнуо. Са „Многаја љета" он нашу социјалну драму упућује новим правцем, дајући реализму наше књижевности сасвим нове моменте, и нове, свеже акценте. Г. Николајевић је снажна индивидуалност. То се осетило у динамици његове прве драме, која је с правом назвата догађајем у нашој драматској књижевности. Затим су дошле још две београдске драме г. Николајевићеве: „Парола" и „Преко мртвих". У овој последњој изграђен је главни јунак, Јаков Стојановић, са толико уметничке логичности и силине да је он најпотпунија и најживља драмска личност у нашој друштвеној драмиДруштвеној и психолошкој, јер код г. Николајевића то је нераздвојно, а, управо у томе је главни део вредности његове као београдског драматичара. Ми у нашем тадашњем приказивању г. Николајевића, као београдског драматичара, нисмо довољно истакли и његове замашне вредности као стилисте, писца и мислиоца. Г. Николајевићева активност у овим правцима била је последњих година толиких размера да је он данас једно крупно име југословенско. Једно име које сваким даном постаје велико. Г. Николајевић постаје постепено али сигурно првак југословенског духовног живота и творац новпх југословенских духовних ориентација. Као стилист он се афирмирао толико, да су данас стилистички обрти, фразе, поређења и речи овога необично даровитог, мисаоног и ерудитивниг ствараоца постали својина општа- Ми који пратимо сваки рад г. Николајевићев, могли смо констатовати да је утицај г. Николајевића, као стилисте, на југословенску штампу и књижевност више него приметан. Овај утицај стално расте. Може се рећи да за последњих десет година нико није тако обогатио наш стил и наш речник као г. Николајевић. Његова реченица ушла је у штампу, у књижевност, у науку, философију. Са ове стране посматрана, књижевна делатност г. Николајевића заслужује нарочиту студију. Као мислилац, г. Николајевић је значајна појава по томе што је, улазећи у дела садањих књижевности, постигао две ствариОн је, истовремено, критички анализирао дела страних мислилаца и извукао линије свога философскога гледишта. Његова сјајна студија о Жоржу Клемансоу, магистрална

критика Хермана Кајзерлинга, Кајзерлингових дела „Психоанализа Америке" и 5рек1гига Вигораз, оштроумна критика анализа Фројда и Јунга, његов преглед савремених социолога, — укратко његове многобројне зналачке и ерудитивне студије и изврсни есеји садрже линије једне југословенске философије. И идеологије. Г. Николајевићу предстоји још један задатак, а овај је задатак главни. Он би по нашем мишљењу, морао све своје философске погледе, до сад изнете у студијама, есејима, па чак и у чланцима, систематисати. По речима једнога великог поштоваоца г. Николајевићевога духовног стварања: Г. Николајевић је позван да југословенску мисао кроз своју изрази у свету- Стварање г. Николајевића, које задивљава, а због кога је он данас стекао популарност у свима редовима и крајевима културне Југославије — велико стварање г. Николајевића даје нам наде да ће он ову, највишу мисију извршити. * Као драмски писац г. Николајевић је у својој последњој драми кренуо једним новим правцем. Управо, он је, напуштајући у драми београдски амбиент, учинио један покуша.ј. На име, своју философију он хоће да каже и преко драме. Г. Николајевић је написао драму „Вечна Копрена". Предао је Београдском Позоришту. Она ће, сигурно, још у току ове сезоне бити играна- О изванредно интересантној драми г. Николајевића било је већ речи у нашој журналистици. Публиковане су и две снажне, емотивне сцене из ове симболичне, мисаоне, општечовечанске, а силне динамичне и ефектне драме. Теза г. Никодајевића је да човек не може преко своје науке и механизма решити тајну, али да човеково достојанство налаже продирање до вечне копрене. Ту је трагедија, али и величина. Ова човекова теза је изнета у драми снажно, изразито, а преко богато бачених и развијаних сцена. У драми је дато и небо. Мислиоци на небу. Од њих је највећи наш, словенски дух, оличен у Толстоју- Када смо запитали г. Николајевића зашто је Толстоју одредио највиши ранг, г. Никодајевић нам је одмах одговорио: „Ево зашто. Толстој се у давању смрти Кнеза Андреје (Рат и Мир) приближио више, можда него и један смртни, небу, откривајући свом својом интуицијом, да је најграндиознији принцип само ништење материје". У драми г. Николајевића најболнија личност је Вина, кћи старога механичара Антониа. Антонио је, не могући продрети са својим аеропланом у изакопренски свет, у цар-