Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 149?

Дечанској — Кдез Даниловој — Хартви говој Небојшиној — Балканској — Васиној — Франкодановој — Умај од Ноћаја — Јакшићевој Вука Караџића — Косовекој — Далматинској Томажа -1ежа — Мидоша Велнког — Скадарокој •Ускочкој — Краља Милутина — Коемајској Будимској — Цара Лазара — Милорада Драшкоеића — Впдинској — Лазаревићевој — Отрахишгћа Бана — -Јована Ристића — Гарашаниновој —Војводе Драгомира За блпжа обавештења ааинтересовани се мо1'у цбратити еваког радног дана од 9 до 11 и од 15 до 17 часова у канцеларији банчиног оделењп аа руковање непокретним имањима. ПОНУЂАЧКА ЛЕЖЕРНОСТ Независно од горшег примера са Хипотекарном банком, чији је начин објављивања разумљив, констаговано је у врло много случајева да кућевласници не инсистирају много код давања потпуних обавешгења. Они често пута плате по гридесет огласа у току једнога месеца, а да ни један једини пут не објаве ни број одељеша у дотичном стану. Из табеле се види да је у 137 случајева изостављено да се објави колико соба имају ти станови. Том деветопроцентно!,! нехају треба додати још 416 разних дегаља, који су накнадно саопштени у огласима, као допуна ранијим непотпуним подагцима. Не може се претиостављаги да је узрок овоме нехату у рекламној неупућености кућевласника, нити у штедњи код огласних издатака који се већ чине из дана у дан. Ту може бити речи само о једној високој свести сталешких интереса код заинтересованих кућевласника, инспирисаних тактиком вештачке равнодушности. Они наиме знају једну реалну рачуницу: да је рентабилније имати увек два стана празна но десет „јевтино" издатих... И поред оних многобројних детаљних огласних допуна, учињених тек под крај октобарске огласне кампање, остало је још много недостатака у овој прикупљеној огласној статистици. На пример, од 1446 станова са податцима ипак се незна да ли 830 њих имају своју кухињу! За незнатан број станова је речено у огласима да су гарсонерије, али је у 854 случаја прекинуто набрајање оделења са речју: „и остале принадлежности". Негде је та лаконска реч у огласу значила само шупу, негде клозет, а негде и предсобље и кујну. У извесном, невеликом, броју огласа поступано је сасвим друкчије: тамо су истицане свакојаке ствари. Тако је у 55 случајева наглашавано да нуђени стан има и клозет; да је са шупом, подрумом, таваном или вешерницом, као да се све то не треба само по себи да подразумева. Неки су, опет, додавали, да је респективни стан близу пијаце, трамваја, аутобуске станице, школе, парка, разних значајнијих државних надлештава; да има два

улаза и слично, што је требало да појача вредност нуђеног стана. Један пример о томе: „Повопашрска 46, и ша^у се две собе, предсобље и остало, трамвајска станица, пијаца. Г1а ипак је у пркос кризи код издавања станова било и овога пута 24 огласа у којима је речено: стан ће се издати само породици без деце!.. Ово условно издавање појединих станова (24 јавно оглашена случаја) само породици без деце, и она очигледна лежерност великог броја понуђача (854 случаја са преко 1300 детаљних огласних непотпуности), показује нам примерице како се тешко мења кућевласнички менталитет неких људи. Јер, док држава настојава да бенефицира порезом породице са многобројном децом, дотле извесан број кућевласника нуди стан само породицама без деце. КАКВИ СУ НУЂЕНИ СТАНОВИ? Укупан познати број соба код 1446 станова је 3782 (у 137 случајева број соба је уопште непознат), или просечно по 2,6 на један стан. Кад се овај просечан број примени и на оних 137 станова, онда је број соба укупно 4138. Међутим, онај познатн број соба подељен је по становима фактично овако: Са по 1 собом има 256 станова, 17,7°/о Са по 2 собе има 493 стана, 34,1°/о Са по 3 собе има 385 станова, 26,6°/о Са по 4 собе има 200 станова, 13,8% Са по 5 соба има 100 станова, 6,9% Са више од 5 с. има 13 станова, 0,9% 1447 станова,100 % У прошлој и претпрошлој години био је размер знатно друкчији. Нуђени станови у ономе добу, нуђени на исти начин као и сада: путем новинских огласа, били су по броју соба овако распоређени: са 1 с. 2 с. 3 с. 4 с. 5 еоба

У августу 1929 године:

32,6

36,2

17,2

7,1

4,3

У новембру 1929 год.:

30,8

37,1

17,3

6,8

4.2

У фебруару 1930 год.:

37,2

37,5

17,8

4,4

0,9

У мају 1930 тодине:

33,6

34,3

22.5

5,8

2,4

Оада

17,7

34,1

26,6

13,8

6,9

Ова велика промеиа код понуде станова са једном, и знатна промена код понуде станова са трп и четири собе од великога је значаја. Нажалост, то није ипак једна последица апсолутно измењених грађевинских прилика у Београду, већ је у првом реду последица већ рокираног насеља из центра у средњи градски појас, и, из средњег појасана периферију! Томе је, разуме се, крива скупоћа станова.' Тек у другом реду је само изграђивање великих станова повећало њихову понуду на рачун процента оних малих станова. Ипак су ове карактеристике веома значајне за оцену свих станбених прилика у нас, и, за стварање једнога објективног критери-