Opštinske novine

Стр. 1498

ОПШТИНСКЕ НОВИНб

јума о скупоћи станова. Јасно је као дан ово: да је београдско становништво постало економски неспособно да и даље носи досадашњи терет кирија. О томе проговорићемо више у идућем завршном чланку. Ономе броју од 4138 соба треба додати још 1572 разна оделења, као: предсобља, девојачке собе, кухиње, трпезарије и шпајзи. ЦЕНЕ СТАНОВА Следећи податци показаће нам у детаље прецизне цене код оних станова чији су огласи садржали и цене. Нажалост, тај број није већи од 201, јер у читавих 87% случајева понуђачи се намерно нису изјашњавали о ценама. Додуше, они су у много случајева наглашавали да је кирија мала, умерена, скромна и томе слично, али је код неких случајева доцније, код накнадног фиксирања цена, виђено да су те цене далеко од умерених... Рекапитулацијом детаљних података види се, да је 201 стан са 478 соба, односно са 668 оделења, цењен у једномесечном закупу са 274.990 динара. У број оделења урачуната су и сва купатила, ма да је за највећи број речено у огласима о њима ово: „са правом на употребу купатила". Другим речима то значи ово: да једно исто купатило служи за више станова. Због тога је овом мутацијом број купатила — а о њој треба водити рачуна при свакоме читању о купатилима у овоме чланку —- без наше кривице јако увећан. Због тога није требало убрајати купатила у општи збир оделења — просторија, али, опет, није било математички могуће игнорисати један факат: постојање купатила уопште... Са овом коректуром видимо да је број оделења фактички мањи, а да је просечна цена једној соби по 575.— динара. Да би се очигледније видело значење ових цена нужно је упоредити их са ценама из маја месеца прошле године. (Види о томе чланак у 14 броју „Београдских Општинских Новина", од 15 јула 1930 године). (Види табеле на

Пре 18 месеци, дакле, нуђено је преко огласа у великој селидбеној кампањи:

Станова

Соба

Оделења

Цене

ПЗ X

1 собт 1 оделење

Маја

1930 г.

153

347

561

183.870

529.—

327,—

Окт.

1931. Г.

201

478

668

274.990

575,—

411.—

Према

овим

податцима просечне

цене

становима повећале су се за последњу годину и по дана око 10%. Овим је једно очигледно и изван сваког спора: станови нису појевтинили у времену последњих 18 месеци, иако су у истоме добу економске прилике становништва измењене на горе. Привредна криза о којој већ и глувонеми слушају и дискутују, није могла ниуколико да тангира кућевласничке и рентијерске интересе. И, само су ти интереси, једини између свих других интереса, били имуни за болест кризе. Закупац је морао плаћати високе кирије па ма иначе посртао под теретом кризе и макар се селио свакога месеца! Кад се издвоји подједнак број овогодишњих станова у центру, па упореди са истим бројем из маја прошле године, онда се добије потврдни одговор о непроменљивој и непопустљивој скупоћи кирија у Београду, али и о врло незнатном појевтињавању станова у најужем центру. Маја 1930 г. 54 147 184 91.920 625.— 499.Октобр. 1931. г. 54 138 177 84.100 609,— 475,Као што видимо озбиљније разлике код ових цена онда и сада нема, јер ових неколико динара по соби и оделењу не значе ни статистички ни фактички ништа. Мно/о је значајније то, што је код првог, прошлогодишњег случаја, било 47 ових станова у строгоме, у ужем центру, а овогодишњи податци обухватају таквих станова само 39. Кад би се ова околност стриктно обрачунала била би, можда, откривена тенденција поскупљавања и ових станова. |,ућим странама)