Opštinske novine

О II Ш Г И Н С К Е НОВИНЕ

Стр. 87

ЗАПИСНИК VI редовне седнице Одбора Општине београдске, одржане 16 јануара 1932 године у 6 часова по подне

Претседавао Претседник г. Милан Нешић Деловођа г. Божидар Ј1. Павловић Потпретседник г. Никола Крстић и кметправник г. Исидор Протић. Од одборника били су г. г. Д-р Лазар Генчић, Богдан Крекић, Бл. Ј. Антонијевић, Миливоје Вук-Арачић, Јов. Дравић, С. Гођевац, М. М. Сокић, Ст. К. Трпковић, Мих. Л. Ђурић, Д-р Страш. Милетић, Негослав Илић, Јов. Гавриловић, Д-р Драг. Ђ. Новаковић, Т. Здравковић. Дим. Д. Живаљевић, Т. Ј. Старчевић, Петар М. Гребенац, К. Букавац, Јордан Видановић, Д-р Љ. Стојановић, Д-р Букић Пијаде, Драг. Матејић, Ђура Бајаловић, Д-р Д. Аранђеловић, Драгољуб Милошевић, Д-р Александар Леко, Алберт Фирт, Милош П. Радојловић, Јован Мисирлић, Ђ. Попара, Јосиф Фрид, Бранко Поповић, Милан Стојановић и Радисав Јовановић. 1 Записници I, II, III, IV и V редовне седнице нису прочитани, пошто није приспело одобрење истих од стране г. Министра унутрашњих послова. 2' Деловођа одбора саопштава да су се извинили одборници г. г. Милан Радосављевић, Д-р Мића Анић и Д-р Милорад Недељковић. Одборник г. Дим. Живаљевић саопштава да је сазнао да је у Паризу г. Савојан заиста имао пуномоћије Општинског суда да тражи зајам, и да је употребљена Париска кривична полиција за одузимање тога пуномоћија. Пита да ли се то пуномоћије још увек налази у његовим рукама или је враћено Суду. Претседник г. Милан Нешић одговара да му је име непознато, и да не постоји никакво пуномоћије издато од стране Суда за преговарање и закључење зајма. Разна лица су долазила за обавештења о питању зајма, али од свега тога није ништа било. 3 Код тачке дневнога реда: „Предлог за утврђивање цена за непредвиђене радове за калдрмисање Бањалучке улице" прочитан је предлог Суда, па је одборник г. Петар Гребенац питао, због чега се појављују ти непредвиђени радови, и да ли је по среди била немарност приликом давања посла од стране Општине у рад предузимачу. Претседник г. Милан Нешић одговара да су непредвиђени радови честа појава код свих техничких радова, и да се овде они појављују отуда, што се претпостављало да ће се канализација у то.ј улици извршити, а она

међутим није извршена. Нема ту ничега неправилног нити непоштеног. За овим је на предлог Суда О. Бр. 471 Одбор РЕШИО: Да се за непредвиђене радове, који су у вези са променом пројекта у Бањалучкој улици усвоје следеће цене: 1) Израда мозаик калдрме у тротоару, према условима, са општинским каменом од 1 м 2 28 динара. 2) Израда бетонских одводних јаркова према одобреном пројекту и приложеној анализи од 1 м 1 43 динара. 3) Израда бетонских јаркова на прилазима, према одобреном пројекту и приложеној анализи од 1 м 1 57 динара. Издатак за ове непредвиђене радове има пасти на терет раније ангажованог кредита Д. Т. Бр. 26006 од 17 августа 1931 и О. Бр. 20309 од 18 августа 1931, а из постигнутих уштеда израде калдрме у Бањалучкој улици.

Код тачке дневнога реда: „ПРЕДЛОГ БУЏЕТА ЗА 1932 ГОДИНУ" настављен је претрес буџета у начелу. Одборник г. Д-р Драгољуб Новаковић у почетку свога говора наглашава да је буџетска комисија, чији је и он члан био, изабрана од стране општинског одбора са задатком да у заједници са Судом изради предлог буџета. Г. Недељковић је у своме говору дотакао више законску страну овога питања, али је и он, као члан комисије, радио на изради буџета у духу ове одборске одлуке. Одбија приговоре ранијих говорника да се предвиђени приходи неће потпуно остварити и упоређујући предвиђене и остварене приходе по буџетима за 1930 и 1931 годину доказује, да ће се приходи по буџету за ову годину такође остварити. Овај буџет смањен је за 30 милиона према прошлогодишњем, и кад се тој суми дода 21 милион нових издатака у току ове године, који нису фигурисали у прошлом буџету, онда се смањење добија у износу од 51 милион динара. Развијање Београда и задовољавање његових потреба треба да иде сразмерно способности Београђана да тај терет поднесу. Смањења могу бити само постепена, јер се само тако може избећи поремећај у отправљању службе. У погледу чиновничких плата истиче да изузев неколико високих положаја оне у главном одговарају платама државних чиновника. Можда у Општини има више службеника него што је то потребно, али се и ту не може све одједном