Opštinske novine

Стр. 644

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

стварале генерације својим свесним радом. Данашњих око 84.000 милиона немачких марака,_ колико се цени да циркулира у свету, преставља вековну делатност људства! Народ који рационално употребљава свој рад, који је скроман у животним расходима, који настоји да не потроши све оно што заради, него осигурава своје дане изнемоглости, повећава тиме народну привреду, појачава народно благостање. Штедња није помоћ богаташу, него сиромаху невољнику. Једном штедњом сиромашни слојеви грађана могу да се кроз неколико генерација подигну из свог мртвила. То је једини пут, како да се сиромашни народ уздигне и оспособи за достојан живот. За нас више него и за један народ у Европи, питање стварања јаког народног капитала је од пресудне важности. Родном земљом, шумом, рудом, врсним радним народом богата Југославија ће бити сиромашна све дотле док свој народ не научи да штеди, да створи себи потребан народни капитал. Наш народ има својих великих врлина али зато му недостаје сазнање о потебама о начину данашњег живота. Једна се врло неукусна антипатија уродила код нашег народа према штедишама, што најбоље доказује његову заосталост у просуђивању данашњице. Наш човек се чуди једном савесном одмеравању сваке паре код Француза, Чеха или Талијана. Он не може често да схвати да за човека, кад има 100 динара може да игра улогу један једини дцнар. Тај недостатак психичког васпитања и јесте највећа кочница која се код нас јавља при спровођењу покушаја око упознавања реалног схватања живота. Зато је потребно за овај рад код нас далеко више труда него је то било потребно код других привредно трезвених народа. Дан када ће се за наш народ моћи казати оно што је Зпо\^с1еп рекао за Енглески народ „да је раса који воли да штеди" није близу, али смо уверени да ће и он доћи, ако се нд томе буде с вољом и љубављу радило. III. На систематском раду штедње у народу почело се тек 18 столећа. Разлог томе лежи највише у претераним радовима који су тада букнули у Европи. Тако се у Француској 1787 године, јавља СауогбЈег са идејом организовања штедње у народу. Али та његова идеја оживотворена је тек тридесет година касније, у Вепјапшш Ое1ебзег1и, оснивачу прве штедионице. У Енглеској је први покретач штедње Бг. Оипсап, свештеник из КиШ\уе11-а у Шкотској. Штедња се спроводила највише преко и у цркви. У исто време се јављају штедионице и у осталим државама. Код нас је прва штедионица основана 1846 године у Загребу.

Табела број 1. Стање улога на штедњу у штедионицама (У милионима јединице земље) 3 е м љ е: 1927 1929 |1932 (V!) Немачка Државне и приватне штедионице, |4839,1 9015,6 9717,0 Француска Поштанске штедионице 6281,7 10671,4 22161,0 Енглеска општ. штед. 398,6 402,0 437,2 Италија пошт. штед. 22510,3 26095,9 30520,0 Чехословачка Све штедионице у земљи 15420,7 18208,0 ^1677,0 Сјед. Држ. Америке Штед. у Њујорк 4164,0 4392,0 5282,0 Југославија Пошт. штед.

:23ј ј 106,6 383,5

Врло је тешко доћи до тачног стања улога на штедњу у свету. Ми ћемо да се послужимо статистиком Друштва народа, 1 ) према којој се улози деле на две групе: на улоге код трговачких банака и улоге код штедионица. На нашој табели број 1 видимо кретање улога на штедњу код извесних штедионица. 2 ) Од 1927 до 1932 године улози су нагло порасли код свих ту назначених држава. Тако су улози код немачких штедионица порасли од краја 1927 до 1932 године (јуна месеца) за 4878 мил. р. мар. односно за 100,8%; код француских Поштанских штедионица за 15,879,3 мил. фр. односно за 252,7 %; код Енглеских штедионица за 38,6 мил. шв. штер. односно за 9,6%; код Италије за 8.010 мил. лира, односно за Табела број 2. Стање улога на штедњу код банака. (У милионима јединице). 3 е м љ а: 1927 1929 1932 (VI) Немачка . 3.184 12.113 7.840 Француска 27.049 34.065 37.617 Енглеска 1.735 1.773 1.776 Италија 16.635 16.911 16.801 Чехословачка 27.454 29.486 28.288 (1930 IX) Сј. Др. Америке 32.870 32.182 25.076 Југославија — 7.423 5.620 35,5%; код Чехословачке за 6.256,3 мил. Кч. односно за 40,5%; у Њујорку за 1.118 мил. Ј ) ВиНе^ш теп5ие1 с!е б^аНзИчие — босј^е сЈе .ч МаИопб —■ за месец август 1932 године. 2 ) Овде нису узете у обзир све штедионице у земљи, него само оне о којима Друштво народа располаже са подацима.