Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 675

и италијанска издања, која могу корисно послужити сваком оном, ко се бави актуелним комуналним питањима. Међу изложеним сликама и плановима из колекције г. Вајферта нарочито се истичу портрети појединих војсковођа из доба великих ратова под Београдом: Максимилијала Баварског, Евгенија Савојског, Лаудона, а затим цео «из ванредно занимљивих планова и слика, који нам приказују наш стари Беогрд у прошлости. Од дана отварања ове корисне изложбе књига, планова и слика нашег Београда, непрестано се пуне сале наше Библиотеке. У савршеној тишини и реду посетиоци проматрају изложене књиге, заустављају

се дуго на једном месту, читају некад озбиљна а некад насмејана лица, већ према садржају књиге. Толико се пута чују пријатне изјаве признања нашој Општини, што је мислила на своје грађанство и у овом правцу. Библиотеке су, данас више него икад, постале насушна потреба сваког културног човека и сваког човека, који хоће да постигне извесни циљ у своме животу. Заслужни дародавац нашег Музеја г. Ђорђе Вајферт, чија је збирка предмет великог и општег интересовања, може бити уверен, да му је грађанство — као и сама Општина — дубоко захвално за његову љубав, коју је својим поклоном показао према Београду.

Свечано отварање новог Народног универзитета, задужбине ноч. Илије М. Коларца

Једну велику просветно-културну свечаност имао је Београд у среду, 19 ов. мес. Отворен је нови Народни универзитет, задужбина великог Србина и родољуба, Илије Милосављевића—Коларца. Боград је тиме добио један нов, велики храм науке, у толико значајнији, што је лммењен свима друштвеним редовима од најсиромашнијих до најбогатијих, од најнепросвећенијих до најученијих, од најмлађих до најстаријих. У њему ће се, у приступачном облику за све отварати врата науке и њених тековина свима који само буду зз то имали мало воље и жеље. Свечаност је отпочела на Гробљу, поменом заслужном покојнику, у 9 часова пре подне. Присуствовали су: Министар посвете г. др. Којић, професори Универзитета и чланови Одбора Коларчеве задужбине г. г. Богдан Поповић, др. Александар Белић и остали, поред претставника наших патриотских културних и просветних институција и друштава. У 11 часова пре подне обавзљено је свечано отварање Универзитета, у новој згради Коларчеве задужбине, на Краљевом тргу. Велика, лепа сала ,са пространим галеријама у дрвету, примила је најугледнији скуп београдске интелектуалне елите. У палмама и зеленилу, поред велике катедре, изложена је бронзана биста оснивача ове значајне тековине, поч. Илије М. Коларца. Његово Величанство Краљ упутио је на свечаност свог изасланика генерала г. Павла Павловића. Лично је дошао Министар просвете г. др. Драгутин Којић. Затим заступници Патријарха, Министра војске и морнарице, Министра унутрашњих послова, Министра социјалне политике и народног здравља, Београдске општине, католичког надбскупа. Врховни рабин г. др. Алкалај присуствовао је лично. Од стране Београдског универзитета присуствовао је ректор г. др. Влада Петковић, са великим бројем професора свих факултета. Били су ту, између осталих, доајени Универзитега г.г. др. Јовановић—Батут и др. Јован Жујовић, Богдан Поповић, др. Хенрих Барић, др. Ибровац и други. Од стране дипломатског кора дошао је његов доајен, амерички посланик г. Принс, па чехословачки посланик г. Флидер са саветником посланства г. Рајсером, пољски посланик г. Гинтер, аустриски посланик г. Пленис, грчки посланик г. Мелас, француски отправник послова г. Дибај; чехословачки и пољски аташеи за штампу. Примећени су још бивши гувернер Народне банке г. Ђорђе Вајферт. садашњи гувернер г. Игњат Бајлони претседник Касационог суда г. др. Душан Суботић, управник Војне академије г. Трпковић, бивши претседник Боградске општине г. Милан Нешић, народни посланик г. Мита Димитријевић, архитект пројектант Задужбине г. Бајаловић и претставници и претставнице готово свих патриотских, просветних и хуманих друштава. Освећење зграде извршио је боградски прота г. Божић, уз асистенцију свештеника. Одговарао је мушки хор академског певачког друштва „Обилић".

После освећења узео је реч претседник Задужбинског одбора Коларчеве задужбине професор г. др. Александар Белић. Поздравио је напре изасланика Њ. В. Краља све остале изасланике и присутне. Истакао је значајност тог дана за наш просветни и културни напредак. Затим је прешао на историјат развитка Коларчеве задужбине. Протекле су 54 године од смрти Илије М. Коларца али је требало много година рада, док се задужбина привела свом циљу. У том раду могу се одредити три епохе: прво време од 1877 до 1886. У ово прво време задужбину су водила четири члана: др. Никола Крстић, Милан Милићевић, Чедомиљ Мијатовић и Милан Пироћанац. Сви судови упорно су порицали важност тестамента и само Касационом суду имамо захвалити што се Задужбина спасла. Тек осам година после Коларчеве смрти сви спорови око Задужбине су завршени и она је могла да отпочне рад. То је њена друга епоха. Најпре је тај рад отпочео Књижевни одбор, коме је за првог претседника изабран Никола Крстић. Помагао је издавање књижевних дела и скупљање прилога за Универзитетски фонд. До 1912-помагао је издавање 113 дела, а издао 36. Трећа епоха настаје после рата, године 1923, кад је нови одбор отпочео свој рад. У Књижевном фонду задржане су старе традиције помагањем наше народне просвете штампањем и награћивањем корисних и добрих књига. Али, највећа је брига била питање Универзитетског фонда. Цело задужбинско имање, које је 1878 године процењено на 724.000 динара, порасло је тридесетих година овога века на вредност од 50 милиона динара. Одбор је био пред дилемом: да подигне Народни универзитет, за који је било довољно сретстава. или да одложи подизање Универзитета до оног времена, док Универзитетски фонд не би нарастао до суме довољне за један Универзитет оне врсте, каквих у нашој земљи већ има три. Међутим, како је потреба змље у том погледу задовољена, сматрало се да подизање једног Народног универзитета одговара баш најбоље смислу Коларчеве задужбине. Године 1930, на предлог тадашњег Министра просвете г. др. Косте Куманудиа, Краљевим указом дозвољена је употреба Коларчевог фонда у ту сврху. Услед тешкођа техничке природе решено је, да се Народни универзитет не зида на Коларчвом плацу у Милетиној улици, него је откупљена зграда са плацем на Краљевом тргу, где је сада нови Народни универзитет подигнут. А родољубиви, заслужни творац ове велике народне тековине, за све добро које је свом народу учинио, тражио је само, да на његовој Задужбини стоје речи: „Илија Милосављевић Коларац, који је за Српство свој век провео."

8