Opštinske novine
4
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 713
прво место у свој комунални програм. Правилно, здраво и јевтино снабдевање наших градова храном, то је здравствени спас њиховог становништва. * * Да сада, у кратким потезима, илуструјемо каква је углавном храна београдског становништва.* Београд са витаминском исхраном стоји најочајније. Витамина — који играју једну од најсудбоноснијих улога у исхрани човековој — има највећма у воћу, поврћу, јајима, бутеру, млеку, а то су намирнице које и према скупоћи својој и према нашем изопаченом укусу — највећи део београдског становништва не троши или никако, или врло мало. Према једној укорењеној заблуди, огроман број наших одраслих грађана, припадника широких народних маса, још и данас сматра, да су млеко, јаја и воће за децу а за људе само — вино и печење! Витамини су још недовољно испитани. И у колико се зна о њима, а зна се већ доста, више се зна о штетном утицају- хране, која их не садржи, него о њиховој колосалној улози и још неоткривеној мистерији њихове моћи у тајанственом физиолошком процесу човековог напретка. Храна, која не садржи витамине, изазива скорбутна и рахитична обољења, слаби организам, не снажи кошчани и мишићни систем и, једном речју, води општој дегенерацији тела и његових функција. Пробе чињене на животињама, храњеним храном без витамина, увек су доводиле до слабости, парализеина крају до угинућа. Али ако им се пре угинућа, чак у крајњој исцрпљености, да мало витаминске хране, оне се брзо опорављају и дижу. Те витаминске хране, београдско становништво, посматрано'као целина, у најповољнијем случају уноси мало и недовољно.** Изузетак чине они који су материјално боље ситуирани и боље упућени у најновија научна открића о рационалној исхрани. А тих је једва 20% чак и међу онима који би могли, према својим материјалним сретствима, да се рационално исхрањују.
* Види нашу студију „Апровизациони проблем", (у збирци „Наши социјални проблеми" — издање Геце Кона. 1932 г.), у којој смо изнели врло обилан материјал, нарочито статистички и анкетни о квалитетима исхране Београда. ** Ово тврђење најбоље се илуструје статистиком наглог опадања потрошње поврћа, које се тако изразито манифестује код београдског становништва у току последњих година: год. кгр. 1923 186,5 1925 126 1927 116 1929 100 1931 95 и т. д.
* Месо са гледишта калорично-беланчевинасте исхране долази, поред хлеба, у најважније намирнице београдске исхране. Не улазећи овде у испитивање колико је исхрана месом рационална при бољим социјалним приликама, месната се храна мора примити као добра и неопходна храна за телесне раднике, и нарочито за садашњи социјално-економски режим. Међутим, потрошња меса у Београду све већма опада. То је непобитан и утврђен факат. Задржимо се само на службеној статистици: 1911 год., за Београд од 65—70.000 станика, утрошено је: јагањаца 37.000 говеди 9.000 прасади 1.200 1926 год., за Београд, од 200.000 становника, утрошено је: јагањаца 40.000 говеди 15.000 прасади 3.000 Пошто је Београд из 1926 год. скоро три пута већи од Београда из 1911 год., то би требао у 1926 год. да потроши сразмерно: јагањаца 100.000 говеди 30.000 прасади 5.000 Значи, да је Београд за 15 година три пута повећан, али у погледу утрошка меса није се појачао ни са 15%. Овде није узето у обзир, да је један део стоке донесен у Београд у закланом стању. Но, кад се и тај вишак дода, ипак је исхрана Београђана месом у сталном и великом опадању. Најзад, тај се појав потврђује још верније овим документом службене статистике: на једног Београђанина долазило је у годишњој потрошњи меса:* год.: количина: 1895 116 кгр. 1929 42,7 кгр. Ми немамо ни потпун, ни тачан статистички материјал. Али из онога што се има, и што је проверено и допуњено студијама, очевидно се види, да исхрана нашег становништва меснатом храном опада из дана у дан! Кад је већ реч о нашој комунално-привредној статистици, сматрамо за дужност да учинимо ову примедбу: Наша се статистика уопште рђаво прикупља; комунално-привредна тек најгоре. Отуда се, често пута, доносе рђави закључци. На такву се статистику па макар она била и званична — не смемо много ослонити без упоредне студије и проверавања. Ево једног случаја, где се на основу овакве статистике дОшло до скроз погрешних закључака. На једног становника Београда, тврди се, дошло је у 1924 год. 10 ли-
* Види чланак „Исхрана Београда у 1929 год." — „Београдске општинске новине" — стр. 911/1930 г.