Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 717

железничким колосецима са Београдом, а где колосек већ постоји, морају се увести специјалии локални возови за снабдевање. Франкфурт, и ако лежи на трима пловним рекама, има двадесет сувоземних аутомобилских путева и 14 железничких колосека искључиво за снабдевање намирницама франкфуртских грађана. И наш Загреб има масу возова,' које искоришћује за снабдевање Загрепчана. Београд, као престоница, по броју возова (који у 24 часа прођу кроз његову станицу) долази тек на четврто место према осталим југословенским жељезничким станицама. То не би смело да тако и даље остане! У многим од околних села или у свом непосредном предграђу морала би Општина београдска и њене будуће експозитуре у Панчеву и Земуну, да подигну своје праве економије, баштоване, машинске хлебарнице, дрваре итд. и да у режији израђују најважније животне намирнице и потребе, чиме би се с .једне стране сиромашним грађанима пружила добра и јевтина роба и велики део неупослених нашао рада и зараде, а с друге стране утицало се на регулисање тржишних цена у Београду. Небројене ће користи имати садашњи и будући Београд од развијене -мреже сувоземних и жељезничких линија и зато се за њих треба да бори, да манифестује читаву једну своју саобраћајну политику, која ће бити предмет расправе једног нашег засебног чланка у „Београдским општинским новинама." Те су користи и непосредне, у колико ће снизити ову неподношљиву скупоћу и регулисати пијачне цене, и посредне. Тако н.пр.: а) целокупна околна села на периферији од 100 км. респ. по 50 клм. са свију страна Београда долазила би у јачи и тешњи додир са престоницом и тиме би се изложили једном непосредном цивилизаторском утицају Београда као културног центра; б) Многобројне општинске таксе појачале би се и тиме порасли знатно општински приходи; в) Трговачки свет лакше би се одлучивао да са позадином Београда ступа у директне трговачке везе, које су сада, због тешкоће саобраћаја, јако неразвијене. Не треба се плашити неких огромних издатака за ову неопходно нужну саобраћајну реформу. За ову врсту снабдевања нису потребне огромне композиције, него свега 2—3 вагона, вучена моторном машином, као што се већ ради у Новом Саду са једним пробним колима. Та је новосадска композиција врло активна. Не само да исплаћује режију, него доноси нешто и прихода. Овде ће нам се — то унапред знамо — залепршати пред очима узвицима: А штедња?! Зар сада трошити? Зар сада уводити неке инвестиције?!

Зацарила је код нас једна опасна заблуда, противу које се мора устати отворено и без резерве. Многобројни публицисти, државници и комунални радници истакли су штедњу као најживотнији принцип наших дана. Међутим, многи од њих погрешно су разумели економски смисао штедње и њену улогу у животу људске заједнице. Штедња није гушење између четири зида, није тупа и нерадна резигнација, није живљење од данас до сутра, без иницијативе и полета, није остављање и замотавање новца у лојане крпе и његово сарањивање по сандуцима и трезорима! То ни.је штедња народне финансијске снаге; то је самоубиство њено! Нрава и рационална штедња је у одбацивању свих непотребних, излишних и непродуктивних расхода. Али се продуктивни расходи, па макар они били и у форми инвестиција, не само не смеју дирати, него се они имају проналазити и искоришћавати до крајњих граница могућности. И баш сада, кад криза својом оштрином сече све пред собом, треба одбацити сав непотребан баласт бирократизма и пасивности, и у послове продуктивне уложити све финансијске и све духовне снаге! Ово што ми предлажемо није ни раскош, ни баласт, него једна висока и неодложна соци.јално-комунална потреба. Није парадокс када тврдимо, да ће се и криза лакше пребродити кад се колико толико уздигне животни стандард широких народних маса. Много лакше, него када их, поред природне кризе, потискују још и вештачки подигнуте цене и преступнички фалсификати животних намирница. * Друга мера по реду била би настојавање Општине да што пре и што више привуче индУстрију на перифери.ју београдског атара. У великој је то дијалектичној вези са исхраном Београда. Привлачење индустрије има колосалан и недогледан економско-комунални знача.ј. Не само да би се добар део наших сировина индустријски прерађивао (а наша привредна политика мора се кретати ускоро у знаку индустријске прераде наших агрикултурних производа), не само да би се велики део незапосленог грађанства упослио у индустрији; не само да би цео привредни живот почео снажније да пулзиоа — него би се около индустријских предузећа подигле и читаве колоније, засебна насеља, трабанти Београда, и она би се по неумитном закону социјалне гравитације везала са његовим центром. Зато све варошке општине V свету свима могућим бенефицијама настојавају да привуку индустрију себи. Оне у том правцу фаворизирања индустрије одлазе често врло далеко, дајући им бесплатно земљиште, погонску снагу по извесној повлашћеној тарифи, воду, ослобођавајући их општинских