Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 719

1929 тај је број повећан за равно 20%, 1931 год. је тек загрдела! 1932 г. истина је нешто мало повољнија услед снажног замаха у пропаганди за туризам, и од стране Отсека за пропаганду и туризам О. Г. Б., и од стране друштва „Путник", које заслужује пуно признање у погледу помоћи за ширење туризма у држави. На привлачење странаца свет полаже огромну пажњу. Н.пр. цела Швајцарска, је постала један међународни хотел. Кад већ тако стоји онда се, поред планске организације туризма^ мора регулисати и питање цена хране по београдским ресторанима. Данас је на пијаци цена говеђине 5 до 7 динара, али у пркос тога цена порцији јела по београдским ресторанима и данас се креће од 12—16 дин., место да стаје 5 и 6 динара. У вези са тим долази и стварање још неколико периферијских, управо квартовских пијаца и трговачких центара, где се све може набавити од животних намирница до најређе манифактурне робе. * * Ако би се у брзом и догледном времену предузеле све ове мере, ми би ову скупоћу живота, претерану и неподношљиву скупоћу, ускоро сузбили у њене природне границе. Али поред свих тих мера, које смо навели, треба донети закон о принудним потрошачким задругама, фаворизираним, ослобођеним од свих терета, са свима могућим повластицама, а са појачаном кривичном и материјалном одговорношћу водећих лица. Закон тај има да се односи на чиновничке, пензионерске, радјничке, инвалидске, занатске и остале сталешке (н. пр. новинарске) потрошачке задруге. Одмах ће нам се учинити приговор да је немогуће и неизводљиво да се потрошачким задругама да законско принудан карактер. Међутим, данас је све могуће, све што је социјално корисно, само ако се има довољно организоване снаге да се реформа спроведе. Мусолини, између огромног броја социјалних и здравствених рефорама, спровео је нарочитом уредбом и типизирање хлеба, а ми се већ читаву деценију не можемо да ослободимо од оријенталских ћепенака и амурлука... * * Један и ако срећом мањи број наших хуманих друштава креће се годинама и непрекидно у омађијаном кругу своје платонске хумане акције, безодречно дивне у једној сређеној социјалној средини, али без великог ефекта у овом данашњем хаосу од кризе, неупослености и глади, која све више помаља и у сред Београда своју злокобну Медузину главу!.. Зар не би било корисније да се сазову преставници свих хуманих друштава у Београду и да им се у једном исцрпном реферату изнесе ситуација, коју преживљујемо, и донесе одлука: да се једним делом из општинских (на првом месту) и државних (Министр. социјалне политике и Класне лутрије) прихо-

да, а другим делом из расположивих готовина свих наших хуманих друштава оснују по свима квартовима Београда: 1) Народне сиротињске кујне (За ову цељ већ се похвално ангажовало неколико друштава по иницијативи Управе фонда за радничка склоништа.) 2) Дрваре за сиромашно грађанство (Са признањем подвлачимо да је општински суд решио да за сиротињу ове зиме набави неколико хиљада метара дрва). 3) Хлебарнице за бесплатно исхрањивање неупослених и све сиротиње*. Да се задржимо коју реч више на хлебарницама, које би општина у заједници са хуманим друштвима требала да оснује. Од свих београдских хуманих институција и покрета, наше хумано друштво ,,Насушни хлеб" дало је у овом правцу најефектније резултате, ма да би и они могли бити и много ширих размера. Без велике параде, без разметања, у тишини, скромно, јер му чак и ми, професионални комунални радници, не познајемо управу — оно месецима ради, помаже, утире сузе бола и дели сиротињи најпречу помоћ у хлебу Само што, на жалост, немајући довољно материјалних сретстава, оно није могло да у пуној мери развије ову своју првокласну социјалну мисију. Да би друштво „Насушни хлеб" могло да одговори своме капиталном задатку треба настати да му сва београдска хумана и социјална друштва уступе по 10% свога капитала и својих прихода. Општина да му одреди нову дотацију од 250.000 динара годишње и да се одмах приступи сталном прикупљању" прилога преко јавних гласила и организовањем забава, лутрија и другим у корист његову. На овај начин скупила би се сума од преко пола милиона динара, којом се може набавити једна модерна парна фабрика хлеба, назидати зграда за фабрику хлеба од 150—200.000 дин. на општинском плацу и припремити неколико десетина вагона брашна . . . Даље ће ићи лако,-јер је ово вредно хумано друштво и до сада показало напора, достојног дивљења и подражавања.

* Појам сиротиње код нас је погрешно схваћен, као и појам незапослених. Н.пр. данас се и насушни хлеб, и храна из кујни дели само оним незапосленим радницима, који имају доказ Берзе рада да су незапослени. Међутим, то нису једини незапослени! Много је шири круг нашег радног света, који је остао без хлеба, али који по природи свога посла немају или не могу да имају везе са Берзом рада, којој се у ствари јављају само квалификовани и сезонски незапослени радници. Н. пр. извршеним службеним пописом, Београдска општина је ових дана утврдиладау Београду има преко седам и по хил.ада несрећних сиромаха, који апсолутно немају од чега да живе, већ падају општини на терет, а они не спадају у оне о којима Берза рада води рачуна и стара се... Међутим, и они треба да за време ове зиме — поред новчане помоћи од општине — добију и насушног хлеба, и топлог јела из сиротињских кујни за своју изгладнелу децу, и дрва да се не смрзну у сред једног културног и великог града!