Opštinske novine

4

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 101

них површина за школе према прекобројном стању деце. Израз и естетика града престављени су са разним фотографијама јавних зграда, тргова, палата, са плановима који показују начин њиховог изграђивања, врсту материјала и традиције приликом високоградње. Онда долази хигијена: утицај климе (престављен је помоћу дијаграма); демографски подаци, карта просечне дужине живота грађана, број рађања, умирања, статистика становништва за 5 година детаљно, за 50 година у значајним скоковима; број преступа, злочина; планови са назначењем места за болнице, затворе, слоништа, азиле. Однос броја болесника у години према кубатури болница итд. На крају наилазимо на економске податке, на индустријске податке, на податке о увозу и извозу. Ту је означено питање надница, коштање станова, закупа разних локала, питање осигурања раденика, питање штрајка и јевтиних радничких стонава. База се завршава табелама о вредности земљишта у разним квартовима, о изведеним експропријацијама и апропријацијама до сад, о регулац. фонду и све је то пропраћено плановима, дијаграмима, картама и табелама. Као додатак објашњени су постојећи грађевински закони, законодавства у опште, разне уредбе, начин администрације, закон о општини града Лондона, и, најзад, традиције. Једном речју све што се односи на град, тако да се тек из таких података могу црпети уопштавања и доносити закључци. А наравно тек после приступити пројекту уређајних основа за град. % * * Београду је један овакав досије неопходно потребан, тим пре што се он доста лако може начинити јер извесни делови као: статистички податци, снимци терена, канализација и др. већ постоје у разним одељењима само их треба прикупити у једно. Конкурс расписан за уређење Београда 1923 год. промашио је добрим делом само зато што пројектантима ннје бно стављен на расположење један исцрпан досије. Податци које је ондашња општина била ставила пројектантима на расматрање били су оштампани у једној брошираној књижици и разуме се да су били више него недовољни тако да се морало знати у напред да ће резултат конкурса подбацити. Сад је скоро Штокхолм био расписао конкурс за проширење једног свог кварта, па би било врло корисно видети шга значи комунални досије и шта значи свест која мора да руководи надлежне при изради једног таквог посла! Грешка око непотпуног досијеа поновила се при разради генералног плана из 1924 год.

Жири је увидео да поднети пројекти са конкурса не одговарају сврси и решио је да се образује комисија која ће, користећи добре стране појединих поднетих пројеката, израдити нов регулициони план. План је израђен али и овог пута без разматрања исцрпног претходног досије-а, тако да је био врло кратког века. Измене су почеле да га постепено крње док га нису довеле до садањег стања да је толико испретуран и измењен да онај први, оригинални служи сад једино као украс у општинском музеју! Овакво искуство, врло скупо плаћено, мора да нас мало упути на озбиљна размишљања. Новим Грађевинским законом, који је стигао у право време, Београдска општина је добила могућности да ствари, још увек добро, истина са малим закашњењем, доведе у ред. У данашње скупо време, ред би било да се те грешке више не понове и да се ради врло стручно, јер узимањем ствари површно, доћи ће се понова до ранијих неуспеха. У прошлим нашим излагањима у ,,Београдским општинским новинама" ми смо напоменули већ да се досадашње грешке морају мало опростити из једног другог разлога. Јаком и наглом развитку Београда могуће да не би одолела ни каква солиднија администрација којег већег Европског центра. Ми сматрамо да само трећина грешке за овакво садање стање ствари пада на немарност администрације а да добре две трећине долазе на техничку немогућност општине да макако регулише бујицу урбанизације са којом је Београд био преплављен за последњу деценију. Данас се, међутим, ствар претставља другојачије. Велика навала проширавања града се донекле зауставила, имамо скупо плаћено искуство са површно рађеним плановима, а нарочито имамо нов Грађевински закон, допуњен двама правилницима. За то би више било неопростиво, да се ма шта заборави, да се ма шта погреши, да се ма шта пренебрегне. А тешко економско стање нам директно забрањује да раније грешке поновимо. О новом Грађевинском закону је већ доста писано у органу Београда. Његове су идеје у истини прожете модерним схватањем о урбанизму т.ј жељама да се становништву града пруже најбољи хигијенски, естетски и економски услови за његов развитак. Али прнмена његова на Београд захтева пуно озбиљног рада н ис'правно тумачење псхраграфа. Г. инж. Јован Обрадовић био је врло љубазан па је уз закон израдио и своје коменгаре у засебној књизи, а дао нам детаљна обавештења и преко „Београдских општинских новина", која ће у многоме помоћи његовом исправном тумачењу. Али и поред свега тога примена закона доводиће у конкретним случајевима до подвојених мишљења.