Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 111

него нормално, а и тишине су биле чешће од њихове обичне честине. Снега је те зиме било врло ретко, кише двапут чешће од снега, и ако у доста незнатној количини, а јануар је био изузетно топао. Блага и веома влажна је зима 1909/10. У њој су сва три месеца имала за 3° до 5° вишу температуру од нормалне, а дана са кишом било је двапута више од дана са снегом и суснежицом. Поред тога, ове зиме пало је за два и по пута више атмосферских талога, него 1920/21 год. Приликом благих зима, децембар 1909 имао је температуру од 6.1°, јануар 1921. од 4.9°, а фебруар 1900 од 6.3°. Највиша забележена температура у таквим зимама попне се високо изнад нуле: јануара 1900 до 18.2", фебруара 1899 до 24.5°. Лето се одликује великим дневним колебањем температуре, чешће ведрим или мало наоблаченим данима, дугим сијањем сунца, припекама, а са друге стране олујама, пљусковима, кадикад са непогодом и градом, као и прилично честом оморином, која обично наговештава непогоду.. Барометарски притисак се у томе годишњем добу смањује од запада према истоку, а то су услови за честе ветрове са северозапада и запада. Киша већином пада при дувању ових ветрова. Заиста, кишовита и свежа лета настају када су ветрови са западног квадранта много чешћи од њихове нормалне честине и када је висок притисак на северозападу, низак на истоку. Напротив, сува и топла лета изазвана су таквим распоредом притисака да је барометарска депресија развијена у Западној Сибирији и на Атлантику, а Средња Европа да је под високим притиском. Тада су дани изузетно топли, а тишине су знатно чешће од нормалног броја. У таквим летима се температура може повећати у Београду до веома велике вредности, кадикад и до 40°, што се догодило у неколико последњих година: 5 јула 1916 максимум температуре у хладу износио је 40.2°, 12 августа 1921 41.8°, а 1 августа 1923 40.1°. С друге се стране најнижа температура у неким данима ових истих месеца, спусти до веома ниских вредности: јула 1891 до 6.1°; августа 1906 до 6.4°. Колико је променљиво поднебље Београда може се утврдити и по овим чињеницама. ,У Београду је средња температура 12 јануара 1903 била 14.6°, док је 21 јануара исте године била —10.9°, а то одговара разлици од 25.5°, која је већа од годишњег колебања температуре. Још веће разлике у температури имао је фебруар 1929. Тога месеца био .је најхладнији дан 10., са температуром од ?—22.1°, а 26. имао је чак температуру од 5.1°, која је за 27.2° виша од температуре ранијег дана. И у летњим месецима су разлике у средњим дневним температурама прилично велике. Тако је 10 јула 1903 температура била 12.9°, а 20 исте године 29.8°, по чему је

разлика 16.9". Исуа је толика разлика била августа 1921: 12. 32.8°, 16. 15.9°. Шта више, у неким годинама је понеки летњи дан хладнији од неког зимског, што се у Београду, на пример, догодило 1903. Те године је 12 јануар имао гемпературу од 14.6°, као што је раније поменуто, 19 маја она је била 11.9°, 5 јуна 11.8°, а 10 јула 12.9°. Као што се види, у неким данима маја, јуна и јула средња температура била је за 1.7° до 2.8° нижа од најтоплијег дана у јануару. Лети можемо лако поднети и врло високу температуру ако је ваздух сув. Али, ако је влажан, подноси се и мања топлота много теже, јер је, услед велике релативне влажности, спречено нормално испаравање са наше коже и већи део тела облије се знојем. То су они несносни летњи по подневни часови неподношљиве оморине, када је, због спреченог испаравања воде из нашег тела, уједно спречен и веома важан пут којим оно регулише произведену топлоту у организму сагоревањем примљене хране. Тај осећај је у толико нелагоднији, у колико је ваздух влажнији. То би, мећутим, престало, ако би духнуо ветар, који механички надражује кожу и олакшава испаравање са њене површине и при великој релативној влажности ваздуха. То би се лакше могло схватити ако изнесем обичан пример из свакидашњег живота. Сваки ко је у летњим данима путовао железницом, особито брзим возом, осећа се доста пријатно све док се воз креће. Али, чим се у некој станици дуже задржи, осетимо све већу и већу непријатност, све више нас облија зној, све више постајемо нервозни што се воз не крене, и тешко нама ако су сви прозори заузети. То нелагодно осећање с места се изгуби, чим воз понова пође. То су у природи ветар и тишина. Ветар има улогу вожње воза, а тишина, стајање у неко.ј станици. Сасвим је друкчији утицај ветра и тигаине у зимским данима. Наши цигани веле: ,.Нема зиме без ветра". И заиста, ма колико да је температура ниска, ми је подносимо доста лако ако влада тишина; шта више, хладноћа нам тада прија, и јача нас. Кад дува јак ветар, особито кошава, осећамо много више хладноћу, ма да температура може бити доста блиска ледној. тачци. Ветар и тада врши механички надражај на кожу, али сада изазива код организма стварни осећај студени, која је веома непријатна. Још горе је ако је, у исто време, ваздух влажан. Тада ћемо цвокотати и при малој студени, и мислити да је Бог зна како хладно. Ако пређемо опет на питање Београдског поднебља, из искуства нам је познато да једна зима није иста као друга, а исто вреди и за лета или друга годишња доба. Тачно је да су температура, као и количина атмосферских талога, за било које годишње доба у једној години увек друкчији, него у другој.