Opštinske novine

Стр. 136

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

специјачиста примаће у Саветовалишту мајке овог насеља, вршиће лекарски преглед њихове деце и давати им савете како ће своју децу неговати и хранити, да би се дечје здравље најбоље сачувало. Као што је уобичајено и предвиђено у оваквим општинским установама, и Саветовалиште на Чукарици имаће своју заштитну сестру. Она ће посећивати домове деце у том насељу, да би се упознала са хигијенским и социалним приликама њихових породица, да би видела у каквом амбијенту та деца живе и какви су материјални услови за одржавање њиховог здравља и живота. Приликом тих посета у приватне домове, сестра ће практично показивати мајкама како треба неговати дете.

Сиромашне мајке, које буду редовно посећивале Саветовалиште, добијаће за своју децу бесплатно рубље, пелене, ћебе, сапун и дечјн пудер. Саветовалиште на Чукарици отворено је 1 фебруара. Били су присутни између осталих, општински одборник г. Јован Викторовић, шеф Централног уреда за заштиту матера и деце г-ђа д-р Марија Вајс—Гајић, и асистент Универзитетске дечје клинике г. д-р Миливоје Сарван, који ће водити рад у овом Саветовалишту. Мајке са Чукарице одазвале су се одмах у знатном броју и почеле редовно да посећују Саветолаште, пратећи са великим интересовањем лекарске прегледе своје деце и слушајући пажљиво и са задовољством лекарске савете о њиховој нези и исхрани.

Наша анкета о уређивању тргова и подизању споменика у Веограду — Један значајан урбанистичко-естетски проблем Београда —

Као орган Београда, „Београдске Општинске Новине" посвећују своје бројеве свима проблемима Београда, од социјално-комуналних преко привредних до урбанистичко-естетских. После успелих и опште признатих анкета станова, заштите деце, борбе против туберкулозе, затим анкета о снабдевању Београда млеком и хлебом и т. д. — које су сва та питања ставила на дневни ред решавања —_ извршена је преко божићњег броја нашег часописа (број од децембра 1932 године) анкега о архитектури Београда. Успех ове анкете такође су подвукли и претставници јавности и преставници науке. Сада је, на похвални предлог одборника проф. г. др. Ксенофона Шаховића, Редакциони одбор Општине града Београда једногласно одлучио, да се као продужење ових урбанистичких анкета, посвети ускршњи број часописа Београда питању изграђивања тргова и подизања споменика у Београду. На учествовање у овој занимљивој анкети позвани су сви наши познати ауторитети за архитектуру, историју, затим естетику градова и уопште уметност, као и угледни стари Београђани. Текст расписане анкете, односно позива за учествовање на истој, гласи: Редакциони Одбор „Београдских Општинских Новина", часописа за комунално-социјални, привредни и културни живот Београда, имајући у виду високи значај планског подизања споменика нашим народним великанима у Београду, значај и културни, и историјски, и национални, па и урбанистичко-естетски, одлучио је: да ускршњи број свога репрезентативног часописа посвети овом национално-културном питању Београда, које, на жалост, ни до данас још није добило своје неопходно решење. Расписујући ову анкету, шеља је Редакције престоничког часописа „Београдских Општинских Новина" да се ово најзначајније питање естетске стране Београда,

као престонице, стави на дневни ред, расправи у најширим потезима и из тога резимира једна правилна и корисна одлука. На учествовање у овој анкети позвани су наши познати историчари, архитетекте, комунални публицисти, естете, уметници, књижевници и стари Београђани. Редакциони Одбор „Београдских Новина" слободан је позвати Вас да учествујете у овој анкети својим прилогом — чланком, у коме би Ви изнели своја гледишта, између осталог, и по овим питањима: 1) Који су тргови у Београду најприкладнији за подизање споменика и какве, односно које би споменике на ком тргу требало подићи? (Где би се на пр. требали подићи споменици Краљу Петру Ослободиоцу, Браниоцима Београда, Незнаном Јунаку, Његошу, Кнезу Милошу, Вуку Караџићу, Филипу Вишњићу, Риги од Фере и т. д.). 2) Како би се тргови требали архитектонски да обраде да би одговарали свима естетско-урбанистичким захтевима? 3) Како и чиме Београду, као престоници Југославије, дати и видне знаке историјског националног знамења његовог; и манифестовати материјализовано његову улогу Југословенског и Балканског Пијемонта, улогу коју је он кроз векове имао? и 4) У вези ова три горња питања, како би требало решити питање реконструкције и очувања Београдског Горњег града као историјске српске Акрополе. Уз Ваш цењени чланак могу се објавити и прилози у слици и фотографији, на које нам будете Ви скренули пажњу . У нади да ћете се и овога пута љубазно одазвати овој нашој молби и позиву, молимо Вас да нам упутите Ваш цењени рукопис најдаље до 15 марта т. г. Изволите, поштовани господине, и овога пута примити изразе нашег високог поштовања. Чланови Редакционог Одбора: Др. Ксенофон Шаховић с. р. Воја Симић с. р. Павле Карарадовановић с. р.

Власник: Општина Београдска. — Уредник: Слободаи Видаковић, референт за штампу ОГБ. Престолонаследника Петра 103 Државна штаипарнЈа Краљевиие Југосдавије. — Београд