Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 87

Југ Богданову улицу и Црногорску изграђен је и већ положен дупли трамвајски колосек, који ј'е везан са колосеком у Карађорђевој улици, т.ј. са Пристаништем, тако да треба извршити свега експропријацију једне једине зграде и омогућити одмах локални трамвајски саобраћај: Теразије—Зелени Венац—Пристаниште и обратно са нјамање 3—4 трамваја (5 минутни саобраћај). ■То исто важи и за пругу бр. 8 (ТеразијеКраља Александра—Ново Гробље) са том разликом што је она у пуној дужини сасвим готова и могла би се сваког тренутка пустити у саобраћај. За обе ове пруге је инвестиран велики капитал, који потпуно бесплодно лежи само због тога што нема кола потребних за саобраћај и експлоатацију. За побољшање и појачање трамвајског саобраћаја, нарочито у подне, у вече и у опште у часовима највећег оптерећења, треба набваити још најмање 5 гарнитура, које би се у то доба убацивале и то само на главним пругама: бр. 1, 2, 3 и 6. Са обзиром на околност, да ће изградња земунског моста и насипа бити готова већ половином идуће 1934 године, потребно је за везу Београда са Земуном набавити бар 12 четворо осовних композиција. Према горе изложеном, потребан број нових трамвајских кола био би следећи: За Земунску пругу 12 мотора и 12 прикључних кола; за топчидерску пругу 8 мотора и 8 прикључних кола; за кружне пруге бр. 2 и 5, 6 мотора; за пругу Сењак—Дедиње 4 мотора; за пругу Теразије—Пристаниште 3 мотора; за сругу Споменик—Ново Гробље (бр. 8) 4 мотора; за појачање саобраћаја на главним постојећим пругама, нарочито линији бр. 6 треба 5 мотора и 5 прикључних кола; Свега 42 мотора и 25 прикључних кола. С обзиром на терен и велике падове наших пруга у престоници, где су се на таквим местима показала четвороосовна кола практичнија, погоднија и сигурнија и вожњи и саобраћају од двоосовних, горњи број кола могао би се свести на: 30 моторних и 15 прикључних кола четвороосовних. Четвороосовна кола су, поред овога, врло погодна за брже и лакше превожење већих маса — путника — нарочито у часовима великог оптерећења (јутро и подне) и на линијама са великим падовима, на којима није погодно ни за препоруку стављати приколица — где она сама успешно замењују гарнитуру, састављену од моторних и прикључних кола. — За то је најбољи пример кружна пруга бр. 2 и бр. 10 (Вождовац). Из свега напред изложеног излази да је наш трамвајски саобраћај у главном дове-

ден у ред и задовољава техничке потребе саобраћаја; али да би он у свему задовољио потребе не само будућег, већ и садашњег Београда, у првом реду треба приступити хитној набавци кола, као што је то напред наведено. Трамвајски саобраћај Београд — Земун преко новог моста „Краља Александра I" биће предмет посебне студије, о чему ће се поднети благовремен извештај ради решења и набавке специјалних вагона односно трамвајских возова. II. Аутобуски саобраћај Аутобуски саобраћај у Београду постоји сада на овим линијама и са следећим бројем кола: 1.) Линија: Калимегдан—Славија—Котеж Неимар и обратно: на овој линији раде петшест кола, од којих трњчетири кола експлоатише приватно аутобуско предузеће Љубише Перишића, а двоја кола Дирекција трамваја и осветљења Општине града Београда. Аутобуси иду у размаку од 7—8 минута и превезу дневно просечно 3.500 путника са бруто прихода од 9.500.— динара. 2.) Линија: Кнежев Споменик—Дедиње и обратно; саобраћају два аутобуса (један аутобус Д. Т. и О. и један приватног предузећа Љуб. Перишића) у размаку од % часа. Превозили су до отварања Дедињске трамвајске линије дневно просечно 450 путника са бруто прихода од продатих карата у динара 2.800.— до 3.000:—, међутим сада су приходи пали на 1/4 ранијих прихода. 3.) Линија: Господарска Механа—Чукарица и обратно: коју експлоатише Д. Т. и О. Општине града Београда, са једним аутобусом са размаком од 20 минута. Превезе дневно 1.000 путника са бруто прихода од продатих карата у динара 1.000 Ова аутобуска линија укинуће се чим се отвори трамвајски саобраћај са Чукарицом. 4.) Ј1инија:Славија—Дедиње и обратно, коју је експлоатисало Д. Т. и О. са једним аутобусом у размаку од Уг часа, функционисала је само неколико месеци после чега се морала укинути због немања довољног броја аутобуса и отварања нових линија. 5.) Линија: Славија—Душановац и обратно, коју експлоатише Д. Т. и О. са једним или два аутобуса са размаком од % часа једина је од ново отворених линија која даје добре приходе и резултате. Број превезених путника креће се између 750—1000 а приходи износе око 1550—1850.— динара дневно. 6.) Линија: Теразије—Пашино Брдо и обратно, коју експлоатише од скора Д. Т. О. превози дневно око 300—450 путника и даје приход од 900—1200.— динара. Главна незгода лежи у тешком терену ове линије и у рђавој калдрми улица где овај аутобус сао-