Opštinske novine

Драг. Арамбашић, вајар

Београду треба дати достоЈно иостоље

„Београдске општинске новине'', у свом 12-ом броју, од 1932 године, донеле су одговоре наших познатих архитеката на анкету о архитектури Београда. Овај број „Београдских општинских новина", треба сада да пружи београдској читалачкој публици и одговоре на анкету о планском подизању и постављању споменика нашим народним великанима. Као рођени Београђанин — а помало већ и стари Београђанин, — вајар при томе, веома се радо одазивам позиву цењене редакције. Пре но што бих одговорио на постављена питања, сматрам за дужност да упозорим да је изградња Београда после рата, на овамо петнаест година, била одвише брза, несмишљена и безобзирна према самом природном положају Београда. Уздигнут својим природним положајем над сремском и банатском равницом, са тврђавом Града на почетку гребена, у лепим и мирним линијама, Београд је требао у наставку тврђавиних мирних линија да продужи изградњу свога центра повишавајући их према благом успону пут Авале. Тако би Београд добио и компактну силуету једне снажне целине и једног Пијемонта. Посматран са гвоздених прилаза од стране Земуна и са водених прилаза Саве и Дунава, Београд вам даје силуету једне старе дворучне тестере у којој су многи и многи зупци поломљени. Контурални израз неба — НЈте1бапзбсћш! — неповратно је изгубљен а са њиме и материјализација Југословенског Пијемонта. Београд посматран са Авале даје вам утисак разграђености. Нигде једне продужне контуре: све разбијено, разваљено. Подигнут на гребену дугом 8 километара, са стрмим падинама и благим изданцима коса, створен за лепе заобљене линије, Београд нигде не успе да се заобли, и ако му све предратне улице несвесно изохипсама греде. Београд због те сувише брзе изградње, нема данас скоро ни једне једине улице, која би била архитектонски решена. Он је због такве жустрине у изградњи, изгубио из вида будуће потребе у трговима, трговима сунчаних и ваздушних плоха. Београдска општина би, по моме мишљењу, требала да што пре образује при своме Отсеку за грађење и из-

Одлично уређени часопис „Београдске општинске новине" кренуо је опет једним више но похвалним путем: да ступцима својим упути на праву стазу, стави на дневни ред естетску страну Београда. Верујем да ће анкета, на чије учествовање .редакција „Београдских општинских новина" позива наше познате историчаре, архитекте, • уметнике,

Споменик Кнезу Михаилу естете, књижевнике и старе Београђане, наићи на срдачан одзив. Тиме ће се редакцији органа Београда ставити на расположење обилан материјал у саветима и опаскама, те да се после прохујалих ратова, седом и гордом Београду да достојно постоље, које му по његову природном положају — као једном од најлепших у Европи, — и припада.