Opštinske novine

Стр. 268

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

гућности да естетски прими један већи значајан споменик. Његова неестетична неправилност само би се још више потенцирала оваквим објектом. Све околне улице улазе на Теразије под разним угловима који би онемогућили складну перспективу на један вертикалан објекат, ма где пласиран на овом нелепом простору. И његова конвексна површина иде уприлог овом гледишту, да не спомињемо нивелету и др. чињенице које би отежавале постављање споменика. Што се тиче теразијске терасе ту ствар стоји сасвим другојачије. У нивелети самог Теразија ту би се дао пласирати један величанствени споменик, који би завршио овај централни и веома прометни престонички трг. Плато, на коме би се подигао споменик, регулацијом „Балкана" везао би се тако са Теразијама да би чинио саставни део овога трга. С друге стране пак, V

Његова силуета би се оцртавала још издалека. Било је предлога да се Теразије на овом месту затвори једном великом грађевином. Ту су служили као мотивација и оправдање јаки ветрови због којих би било •рекло се — целисходно ову панораму затворити, макар и по цену укидања богатог и сликовитог видика. Ово је потпуно погрешно, скоро наивно. Ветар, који је у питању, зв. кошава, дува са сасвим супротне стране. Она се не може зауставити тиме што ће се изградити баријер (поепона) на супротном — у правцу њеног дувања — крају трга! Напротив, баш они ветрови које желимо очувати овим би се елиминисали. Друго место, које би такође могло да буде погодно за изградњу споменика Краљу Петру и које би исто тако одговарало овом значајном објекту јесте оно, које је предвиђено и по Генералном плану тј.

Модел Београдске Тврђаве према садашњем стању

плато би имао још лепше перспективне будућности, релативно лако изводљиве. Ја нисам никад био за она решења која су тежила да затворе Теразије са ове стране јер сва стремљења данашње модерне науке истичу потребу да се тргови што више отварају, проширују. То су тенденције савремене варошке регулације. Ово тим пре треба да нам буде принцип пошто је у питању посао који је једним делом већ остварен. Потребно је само извршити експропријацију друге половине земљишта, забранити изградњу кућа са више од два спрата у овоме делу Краљице Наталије улице, да се не би једнога дана затворио јединствени видик. Цело земљиште иза споменика обрадити у виду парка са једним монументалним степеништем а за све околне зграде прописати израду фасада у стилу који ће одговарати овом истакнутом месту. Ја не видим боље место за подизање споменика Краљу Петру Ослободиоцу од овога. Ту би споменик доминирао главним варошким тргом и једном величанственом панорамом.

у Краљ Александра ул., између Двора и Нове Скупштине. Неоспорно је да се и овде може наћи достојно архитектонско решење. Споменик Браниоцима Београда требао би да дође на будућем тргу на Булевару Ослобођења, код Метеоролошке опсерваторије. Незнаном јунаку у горњем граду, о чему ћу доцније опширније говорити; Његошу у будућем парку на Таш-мајдану, Кнезу Милошу пред конаком у Топчидеру. Вуку Караџићу, као што је већ предвиђено, у средњој рундели у Академском парку код Универзитета. Само што се ту не би могле усвојити при реконструкцији парка извесне сугестије које иду на то да се отвори на споменик перспектива из Вука Караџића улице. Не треоа изгубити из вида да та улица не избија перпендикуларно на сам парк већ косо; под таквим околностима пласирање споменика би било немогуће, да оно не дође у потпуну дисхармонију са непосредном околином. Само, међутим, та је перспектива прекинута ве-