Opštinske novine
7
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
Стр. 283
Први би био Споменик кључева, за сећање на предају тврђаве. Ничега ту нарочитог не треба; постоље од камена и на њему тврђавски кључеви и датум. Оно узвишење преко пута „Круне" деценијама већ чека на тај белег. Пре свих, на Калимегдану треба подићи споменик Ђакону Авакуму, Игуману Пајсију, и свима оним мученицима који певајући црквене и патриотске песме донесоше сваки свој заоштрени колац на Калимегдан, да их ту Турци живе набију. Даље је потребно положити једну плочу на шосе између Коларца и супротног фронта, на месту где је била Станбол-капија, па даље на свима местима где су биле и остале варошке капије. На тај би се начин очувала успомена, а пластично би се добио појам колико је Београд некада био мали. Новија историја даје нам више материјала за споменике и спомен-плоче. Споменици Карађорђу и Краљу Петру су ван сваке дискусије, први би требао подићи на оном језику тврђаве који засеца у Калимегдан а на боковима носи Карађорђеву и Васе Чарапића капију. Споменик Краљу Петру треба^подићи на месту где Шумадија улази у Београд и којим су путем од вајкада па и при крају светског рата улазили победоносни српски пукови. Имало би још доста урадити на споменицима из научног, просветног и уметничког домена. Осећамо сви да немамо један снажан и непосредан споменик Победе. Шта би дошло на постољу ствар је конкурса; али у самоме постољу требало би просто са три стране уписати ово: 1) При крају светскога рата Српска коњица допрла је до места 1УегГегзезее на 80 км. од Беча. 2) При крају светскога рата Југословенска Дивизија допрла је до места Ђекенеш на 50 км. од Пеште. 3) При крају Светскога рата Вардарска дивизија допрла је до места Остреш на 40 км. од Софије. А на четвртој страни написати: На свима овим линијама Српску војску није зауставио непрнјатељ, већ Версаљски уговор! Осим споменика Београд просто треба да обилује спомен плочама; једну од првих треба истаћи на оној кући у Позоришној улици са натписом: Овде је године 1918 у месецу септембру Мађарска молила за мир. Београд је добио од француске највећи мученички орден света: Легију части. Зашто?
Зато што је за време светскога рата у њему гранатама порушено 2000 кућа. Данас" то све личи на бајку; нико чак неће ни да верује да је тако. На место мученичких кућа подигнуте су неосетљиве палате и нигде више трага од бомбардовања. Треба донети одлуку да се свака палата која је саграђена на рушевинама гранатом срушене куће, обележи неким
Гробови са. Спомеником Карађорђевим јунацима палим при заузећу Београда 1806 год.
знаком. Тај знак био би уметнички профил гранате у металу са натписом: Светски рат 1914—18. Овакав знак узидан у фасаду документовао би страдање Београда. Има у Београду и извесан број старих зграда које би требало прогласити за националне споменике и не рушити их. Прво је Стара скупштина у ул. Кр. Наталије. У тој згради одиграли су се судбоносни догађаји: Србија је проглашена за Краљевину; Краљ Петар је изгласан за Краља и положио заклетву на Устав. Објављен рат Турској, побеђена. Објављен рат Бугарској, побеђена. 06јављен рат Немачкој, побеђена. Кућа која нам је Донела срећу. Друга интересантна зграда јесте кућа у којој је краљ Петар провео своје детињство, као и много других зграда које су интимно везане за наш војнички и културни развој.