Opštinske novine

9*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 301

весне разноликости између појединих бановина. Али ипак бановинска таксена тарифа инспирише се у највећој мери државном таксеном тарифом, тако да ове разноликости, које проистичу из различитих локалних. прилика, не одузимају бановинским таксама карактер једнообразности. Сем приреза, трошарине и такса у показаној суми бановинских фискалних прихода фигурирају у укупном износу од 40,754.333.дин. приход откупа од кулука са 27,010.332.дин. и разне остале дажбине (ванредно коришћење путева, извесне засебно показане таксе итд.) са 13,744.000.— динара. Дотирани приходи (државна помоћ). Државна помоћ бановинама за буџетску 1933/34 годину одобрена је са укупно 90,463.257.динара према 106,319.897.— динара у 1932/33 и према 200,885.868.— динара у буџетској 1931/32 години. Државна помоћ смањена је, према томе, за преко половину у размаку од године дана. У цифри државне помоћи урачуната је и дотација, која се исплаћује по

Уредби о преносу послова из 1927, и субвенција намењена за покриће вишка бановинских расхода над приходима. Свега две бановине — Дравска и Дунавска — не уживају помоћ од државе, потпуно су активне и успевају да се издржавају искључиво од сопствених средстава. Све остале, у већој или мањој мери, примају државну помоћ. Код најсиромашнијих бановина (Зетска, Приморска и Врбаска) дотирани приходи износе око 40% целокупног буџета. Тако, помоћ износи код Врбаске бановине 16,236.078.— динара на буџет од 34,676.155.— или око 46%, код Приморске на буџет од 42,069.663.— динара помоћ износи 18,383.435.— или око 43%, код Зетске на буџет од 48,234.738.— динара помоћ износи 21,164.239.— или око 43%. Ове бројке јасно сведоче колико је велика финансијска зависност у којој се налазе бановине према држави. Свакако ће се морати радити на томе, да се ова зависност у будуће, постепено и уз све потребне гарантије, ублажује смањивањем државне потпоре и сразмерним појачавањем властитих бановинских извора.