Opštinske novine

Стр. 320

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Пре свега лекарима се мора обезбедити достојна награда*), стална и систематска, као и један део учешћа у добити болнице. За лечење по болницама треба усвојити нов систем: сиромашни бесплатно, односно на рачун општине, полусиромашни по сниженој тарифи, имућни по тарифи, која само за 20% може бити нижа од санаторијум. тарифе. 2 Али зато се мора мењати и режим наших градских болница. Све у њима мора да буде друкчије, брже, угодније и савесније. Бирократизам из болница мора се дефинитивно избацити. Личност лекарева има да буде савршено слободна. Једним новим законом треба им признати једномесечни распуст и право (управо обавезу) да сваке године проведу по један месец у иностранству на практичним студијама. Поред тога може им се признати и известан проценат од сума, које положе болници њихови лични пацијенти, односно она лица која њих лично ангажују у самој болници. Најзад, и у свему другом лекари морају бити социјално осигурани, онако и у оној мери како то напредни народи својим заштитним социјалним законодавством обезбеђују свој.е интелектуалне редове. Стажисти лекари треба такође да имају плату и све додатке које имају и одговарајући академски образовани чиновници V другим струкама. Све се то мора поставити на нове и здраве темеље пре социјализације. Онда ће она доћи доиста као здравствени спас народа. Права, социјална и идеална хумана лекарска служба и мисија моћи ће да се створи тек онда када лекар не буде зависио од награде болесника. Зар није само по себи болна трагедија то, што велики број тих високо образованих људи, са лепим етичким смислом у основи своје душе, морају да се скривено радују када нам временске промене и други утицаји донесу талас епидемија и због тога њихове замрле ординације оживе од болесника?! Зар овоме друштву није доста што су многе свештенике срозали дотле, да у смрти својих ближњих гледају завидан извор прихода и изванредну милост неба, него је требало да V овом моралном разривању људи покуша сурова данашњица да нагризе и лекарски ред?! Само у социјализацији лекарске службе (а с њом акушерске и апотекарске) може се наћи један од сигурних излаза из ове тешке здравствене кризе, коју преживљује грађан-

* Зар то није аномалија да лекар по свршеној школи, одслуженом војном року и бесплатном годишњем стажу има једва око 1300 динара месечне плате! 2 То претставља прву етапу у решавању наше здравствене политике. После тога долази као неминовно опште бесплатно лечење са прогресивним порезом на богате класе.

ско друштво у својој неизбежној моралној декаденцији. У даљој анализи овога питања долазимо пред проблем да ли социјализирани лекар треба да буде општински, односно самоуправни или државни орган. За саму ствар, тај је проблем ирелевантан. Социјализицију интересује јавна лекарска функција; од другостепеног је значаја, под ким би била социјализирана лекарска служба. Најидеалније, па и најпрактичније би било решење — а у томе се (смислу осећа жив покрет у целом културном свету — да се здравствена политика у погледу егзекуције пренесе потпуно и дефинитивно на велике и груписане општине и градске муниципије, а да само главне директиве за иницијативу остану у рукама државе. Можда и мимо воље многих, ствар ће се ипак у најскоријој будућности овако решити, јер то ће диктовати саме социјалне прилике и односи у друштву. И овде ће победити једно више схватање живота. * * * * Ми се доиста треба да дивимо и оваквом стању наше јавне хигијене и народног здравља, јер при садашњим околностима лекарске службе, и то је много више, него што би требали да очекујемо. Морамо се дивити и нашим лекарима јер већина њих ипак даје свој прилог и своју циглу у велику зграду народног здравља, иако је то днректно противно њиховим данашњим професионалним интересима. Са каквим се правом може захтевати од лекара да пожртвовано ради на сузбијању болести када они живе искључиво од приватне зараде, другим речима не од народног здравља, него од народног боловања?! По коме се праву може тражити да се они залажу за јавну хигијену када она стоји у обрнутој сразмери са њиховом зарадом?! Медицина је класно обојена, као и све друге установе у данашњем социјалном организму, али баш зато што опасност епидемија, што јавна хигијена и опште санитарно стање тангирају у основи интересе и владајуће класе и свих других, то се у мери и јачини класне еманципапије медицине огледа њена животворна снага. Први корак ка тој еманципацији јесте социјализација лекарске службе, јер ће само социјализирани лекар моћи озбиљно да се посвети неговању и чувању народног здравља. Ми ћемо сада у једном брзом прегледу свих јавних функција у вези са народним здрављем и здравственом политиком савремене општине, изложити шта би се све добило кад би се систем социјализације лекарске службе спровео доследно у свима нашим општинама, односно у целој нашој држави.