Opštinske novine

Д-р Радмило Белић

Основи општинске организације оо новом Закону о општинама

Може се без претераности рећи да од доброг уређења општине зависи у многоме политичка и социјална сређеност једне земље. Општина је први и важни основ политичке и културне делатности. Ако тај основ није здрав и добро постављен не може ни остало ићи како треба. Већ само из тога разлога нови закон о општинама мора привући подједнако пажњу како политичара и правника тако и социолога и у опште сваког оног који се интересује јавним стварима. Тај разлог за Југославију има у толико више значаја што он долази да задовољи једну националну и државну потребу за унификацијом законодавства у погледу комуналне организације на свим подручјима наше државе где су дотле били у важности различити закони и уредбе. Та интегрална примена, коју ће имати нови закон о општинама, даје овоме несумњиво једну предност. Као добру страну тога закона треба исто нагласити и то што је у њему законодавац истакао изрично и јасно принцип подвојења сеоских и градских општина у погледу њихове организације. Нови закон о општинама у § 136 таксетивно набраја градове на које се његови прописи неће примењивати. Међу осталим градовима ту се помињу Београд, Загреб, Љубљана, Скопље и други већи градови, што значи да законодавац није хтео да прави никакве разлике међу градовима с обзиром на њихово становништво и економску снагу, као и на њихову културну и политичку мисију. То је по нашем мишљењу једна крупна грешка. Та се разлика мора правити кад је реч о комуналној организацији градова. Из истих разлога као што се села издвајају од вароши у погледу њихове општинске организације, треба издвојити мање градове од већих и значајнијих, и за ове донети један специјални закон о градовима који ће најбоље одговарати њиховим приликама и потребама. Потребе једног града, који преставља политички, културни и привредни центар несумњиво су сасма друкчије и развијеније од потреба једне вароши локалног значаја и са малим бројем становника, па због тога те потребе не могу ни бити подједнако задовољене под једним истим општинским режи-

мом. Не само да политички разлози налажу доношење специјалног закона о опшгинама за политичке, културне и привредне центре Југославије него и успех њихове културне и урбанистичке изградње. Што се новим законом о општинама није предвидео један специални комунални режим за те важне центре, те је свакако један велики његов недостатак, који се још да поправити кад се буде доносио општински закон о градовима. Општинска организација почива у главном на општинском одбору, општинској управи са шефом управе, општинском чиновништву, општинским финансијама и њиховом односу са надзорним органима државне власти. То су основи општинске организације. Ако су ти основи добро постављени мора се са сигурношћу очекивати да ће општина одговорити своме високом задатку. Да видимо какви су у главном прописи новог закона о општинама, који се односе на те основне општинске органе. Општински одбор Састав Општински одбор састављен је од чланова изабраних општим, једнаким непосредним и јавним гласањем на три године. Дакле по новом закону о општинама одборници се бирају а не постављају. Исти закон је одбацио принцип заступања одбора по класама, односно професијама, као што је то у Италији, а .поставио извесне опште услове које грађанин мора да испуњава да би могао бити биран за одборника: да је члан општине, да има бирачко право према закону о бирачким списковима, да је навршио 25 г. и да не постоји ни један узрок за његово искључење из избора (да није општински службеник, набављач, предузимач општ. радова итд.). Ти услови кад се испуне може се бити биран за општинског одборника без обзира на класну припадност кандидата. Колики ће бити број општинских одборника то зависи од броја становника једне општине: у општинама од 3.000 до 5.000 становника из 24 одборника, у општинама од 5.000 до 8.000 становника из 30 одборника, у општинама од 8.000 становника или више