Opštinske novine

5*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 341

једине корисне статистике београдских квартова неће моћи упоређивати са реонским статистикама пописа становништва. Ово ћемо нарочито уочити доцније, када будемо говорили о статистикама јавне безбедности. А исто тако је незгодно за упоређивање статистика о померању становништва по квартовима, за станбену статистику (откази станова) итд. 2. Брачна статистика Брачна статистика у данашњем друштвеном уређењу, коме је основ породица, игра значајну улогу. Она ће показати да у Београду, као и у свим великим градовима цивилизованог света, број бракова знатно опада. Упоређена са привредном и станбеном статистиком, затим са сразмерама проституције у станитетској статистици, она ће нам дати одговор на многе нападе моралиста, који све зло данашњих раслиманих породица, напуштене деце и распусне омладине виде само у опадању морала. Зар не може бити и других узрока ,који неумитном силом прилика, створених ван воље појединаца, утичу на ток живота и упућују појединца преко његове свесне воље на поступке, који нису у складу са моралом? Упоређена са општом поделом по професијама, брачна статистика дала би нам слику о професијама која су браку најнаклоњеније и обрнуто. А упоређена опет са статистиком натлитета, дала би нам слику порода у браковима уопште и у браковима појединих професија. Још једном упоређена са привредном статистиком, дала би нам слику о утицају економског стања на број порођаја; упоређена са статистиком морталитета код деце дала би нам слику о утицају економ|.ких прилика на дечји живот; упоређена са општом статистиком наталитета, дала би слику о утицају економских прилика на стварање ванбрачних односа и формирању чудних појмова о моралу у кругу економски најслабијих. Неоспорно је, да би сва ова упоређења дала ванредан материјал колико научном испитивању тих појава, толико и њиховом решавању путем законодавних и наредбодавних мера. Одељак статистике развода, израђен на основу података Духовног суда, дао би нам, у вези са статистиком бракова, слику о сразмери и донекле о узроцима, који доводе до раскида бракова. 3 Финансијска статистика Финансијске статистике показују преглед кретања прихода и расхода. Оне су свуда добро уређене, почевши од појединаца до државе. Исто тако тај део статистике сређен је одлично и у Општини, где је поверен нарочитом (Привредно-финансијском) одеље-

њу, а поједина друга одељења и отсеци воде и своје специјалне финансијско-иривредне статистике. Ове специјалне финансијске статистике, већ сређене, чекају само на статистичка упоређења са општом статистиком становништва, и осталим специјалним статистикама, да би се израчунало тачно оптерећење грађана уопште, као и по појединим насеобинама, да би се испитала сразмера тог оптерећења према њиховој финансијској снази и да би се, у том погледу, евентуално учиниле извесне корекције у разрезивању, у духу стварних могућности и социјалне правде. Исто тако финансијска статистика, упоређена са привредном статистиком и статистиком поделе по професијама, омогућила би социјално правичну разрезу приреза на разне професије, према њиховом стварном привредно-финансијском стању. Најзад, упоређена финансијска статистика показала би нам колико општина троши просечно на сваког грађанина," а.колико на сваког у разним реонима, и да ли је та подела социјално правична. 4. Привредна статистика Привредна статисика, са социјалне тачке гледишта треба да спада у најзначајније. Она има да обухвати: 1) Исхрану и снабдевање града животним намирницама; 2) економско стање грађана по професијама, друштвеним групацијама и насељима; 3) Стање имовине грађана у добрима непокретним "и покретним, и у новцу; 4) Задужење грађана. Питање исхране становништва великих градова је данас једно од најакутнијих. Општа је појава, да су намирнице по свим великим градовима редовно скупље него ли у мањим насеобинама. Томе је прво и прво узрок општи економски принцип веће тражње. Затим, долази пролаз кроз више руку препродаваца, превозни трошкови, таксе државне и општинске, веће кирије за продавнице итд. Али, врло често је узрок и несавесна спекулација у корист појединаца, а на штету целине. У тој несразмери цена нарочито се истиче Београд. Кад узмемо статистику кретања цена намирница на београдским пијацама, која се редовно објављује у „Општинским новинама", па прођемо кроз пијацу Панчева, које се налази пред самим Београдом, видећемо да су тамо многе основне животне намирнице до 50 и више од сто јевтиније него ли у Београду. Откуда та разлика? Добро уређена привредна статистика требала би тачно да испита одкле се извесне намирнице довозе у Београд, колика им је цена на лицу места, кроз колико руку пролазе, колики су им превозни трошкови, колике таксе и кирије за продавнице. Тада би се тачно могло знати колико Београђани плаћају за своју исхр'ану више него што би требало да плате, па да се на ос-