Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 363

После овога народни посланик г. Драгиша Станојевић предлаже претседништво збора. За претседника изабран је г. Никола Узуновић, претседник Главног одбора Ј. Р. С. Д., за потпретседнике по један, а за секретаре по два претставника из сваког старог округа Моравске бановине.

Први је добио реч Претседник Краљевске Владе г. др. Милан Сршкић.

Претседник бановинског збора Ј. Р. С. Д. у Нишу Никола Т. Узуновић, с. р.

Претседник Владе г. др. Милан Сршкић: Браћо, сакупили смо се данас из свих крајева наше простране Отаџбине на овај величанствени, у животу нашег народа незапамћени збор, у историјском граду Нишу, где је године 1914 српска Народна скупштина у сред ратне јеке и крвава боја прогласила као крајњи и врховни циљ свих надчовјечних напора, исполинских страдања и жртава цијелог југословенског народа, Уједињење и Ослобођење свих до тада туђинском влашћу растрганих и поробљених крајева са браћом у Србији и Црној Гори, у једну велику народну државу, Краљевину Југославију. Сакупили смо се у овом импозатном броју да покажемо још једном сваком, да оно велико дјело, што је стварано вјековним борбама, завршено једним побједилачким ратом, потврђено и запечаћено слободном вољом свих Срба, Хрвата и Словенаца даном Уједињења 1 децембром 1918 године, да је непроменљиво, трајно и вјерно, јер је чврсто цементирано, дубоким осјећајем јединства народног и пуне солидарности југословенске. Наш народ, уједињен и слободан, наша млада држава, заснована на најсолиднијем етничком и националном принципу са свим условима за миран и напредан развитак прошли су кроз првих једанаест година од ослобођења тешке дане свога живота; дане у којим је често пута била угрожена и у озбиљну опасност доведена и наша национална и државна цијелина. Остаци ранијег стања народне разједињености и ранијег засебног живота под потпуно различитим политичким приликама у појединим крајевима, стајале су често пута на путу пуном националном асимилирању и снажењу јединствене државне мисли. Ми смо у нашу нову уједињену државу, и то ми сви без разлике, бесвјесно, унијели из времена наше народне разједињености много и међусобног неповјерења, старих рачуна, сумњичења, нетрпељивости вјерских и племенских искључивости и несавременог регионализма. У овом знаку вршена су великим дијелом и наша политичка груписања иза ослобођења. То тешко наслеђе из прошлости притискивало је наш политички живот. Али је ипак будна национална свијест и здрав патриотски смисао нашег народа, његова безграиична љубав и приврженост према својој великој народној и нераздјељивој, једној, држави Југославији, побједила исто онако, како је у рату сломила и савладала све њене вјековне непријатеље, све те

Г. Божа Максимовић, Министар правде

извод ранијих прилика, и остатак ранијег историског развоја нашег народа. Као такве оне су несавремене, не одговарају новим приликама и потребама уједињене народне државе, и не служе пуном стапању народне душе уједно, и правилном развоју и консолидовању прилика у нашој земљи. То у првом реду важи за оне партије, које су биле засноване на племенској, верској или регионалној основи. Главни циљ и разлог опстојања оваквих партија престао је у нашој народној држави Југославији, гдје је поред загарантоване у пуној мјери вјерске једнакости, племенске равноправности, сваки Србин, Хрват и Словенац једнако господар у својој рођеној кући. Ако су нам требале народне цркве и вјерске организације као задња политичка тврђава да се бранимо од туђина; ако нам је требало организовати се политички на пЉменској основи, да спријечимо туђинску најезду и не дамо да нас однароде, и ако нам је требало бранити историске границе покрајина, њихов самосталан и државноправни по-

и до Ослобођења и Уједињења свих Срба, Хрвата и Словенаца, на домаку Ћеле-куле, тога вечног сведока родољубивог хероизма и самопрегора предака, —■ народ уз поклике из стотине хиљада грла поздравља свога Краља, Краља витеза (Бурни узвици: Живео!) ратника, победника и Краља државника (Бурно одобравање и узвици: Живео Краљ!) и подноси му уверења своје свагдашње неизмерне љубави и безграничне верности и оданости, кличући: Да живи Његово Величанство Краљ Александар Први Карађорђевић! (Бурни узвици: Живео!) Да живи пресветли Краљевски Дом. (Живео!) Да живи васцели Југословенски народ (Живео!) Да живи, цвета и напредује Краљевина Југославија (Бурни узвици и одобравања: Живела!).

разорне силе, које су тргале нашу народну снагу, изазивале духовно расуло и разједињеност, међусобно неповјерење и мржњу, ситне свађе и борбе између појединих крајева, племена и вјера. Данас, кад стварамо велику Југословенску Радикално Сељачку Демократију ми морамо да смо на чисто зашто кидамо са старим и стварамо ново. Ми лојално признати морамо, да све те партије, (не мислим ту на оне илегалне партије, које су својим програмом и радом ишле за тим, да сруше постојећи државни и друштвени поредак), у којима смо и ми сви дјеловали, и, по људима који су у њима радили, и по њиховим програмским циљевима имале су добру намјеру да послуже што боље и народу и држави. Али су све те партије биле про-