Opštinske novine

Стр. 450

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

1) У Београду има највише предратних зграда, од којих највећи број неиспуњавају ни најосновније здравствене услове. Многе су од њих већ дотрајале, мрачне и влажне, каткад без канализације и електричног осветлења, готово увек без купатила и других потребних просторија. Оне се не налазе само по спореднијим престоничким улицама, већ ките и сам центар вароши, чинећи га ружним поред доцније изграђених палата. Међутим, станови у оваквим зградама су највише настањени због ниже цене њихових кирија, без обзира што хигијенска страна у њима није заступљена. У исто време, многи од њих претстављају права заражена туберкулозна огњишта, а куће са повољнијим хигијенским околностима, у непосредној вези са зараженим зградама и саме постају заражене.

Анкетирани станови: Са Булевара Ослобођења (висина соба испод 2 метра)

2) После ратова Београд се грађевински необично много подигао. Подигнут је велики број зграда и палата. Од ових један део заиста је у сваком погледу беспрекоран, па и у погледу своје хигијенске стране. Међутим, има доста нових зграда у престоници, које су рађене на брзу руку или са недовољним новчаним сретствима, са многим хигијенским недостацима. Њихове сопственике интересовао је искључиво рентабилитет куће, а никако или врло мало да закупцима пруже у правом смислу удобан и здрав стан. Отуда су оне са многим хигијенским недостатцима: собе су ниске и тесне, недовољно осветљене и слабо изложене сунцу и ваздуху, а споредне просторије, нарочито кујна и оделења за млађе, изведени су на најнехигијенскији начин што се уопште може замислити. Руководећи се искључиво комерцијалним разлозима, архи-

текти су у много случајева изводили своје планове на начин како би земљиште, које има да покрије зграда, доносило што већи приход њиховихм сопственицима. Њима, изгледа, није падало напамет, да у најлепше саграђеној кући само једно мрачно оделење, нездраво за становање, може да послужи као извор за пренос заразе, нарочито туберкулозе, на становнике целе куће и да тако једну нову грађевину претварају у праву гробницу за људе који је настањују. Оваквих примера има доста данас у Београду и анкетна комисија за станове морала их је констатовати, што је већ пало у очи лекарима, који по свом професионалном позиву залазе по таквим кућама. Међутим, да се са више строгости поступало при одобравању грађевинских планова, да се строго имала у виду њихова хигијенска страна, избегло би се подизање оваквих грађевина, чиме би се обезбедило здравље многих становника при нормалним условима за живот, а скрупулозно непоштовање здравствених услова при подизању једне грађевине постаје злочиначко, кад се узме у обзир пустош коју чине баш туберкулоза међу грађанима наше престонице. 3) Необично велики и нагли прираст становништва у Београду одмах иза завршетка рата, изазвао је потребу што већег броја станова. Они су се почели свуда изграђивати, али су се при томе, изгледа, сви од реда, сопственици имања, технички стручњаци и општинске власти, руководили готово искључиво квантитетом станова, а не и њиховим квалитетом. Појава Јатаган-мале, Пиштољмале и других насеобина сличне врсте сиромашних грађана Београда пружа јединствену слику за оно што би се с правом могло назвати „станбеним чиром" престонице. Али се ова.ј назив, нажалост не може приписати само изолованим и бесправно подигнутим насељима, са којима је општинска управа ипак у стању да ликвидира. Али, нажалост, таква је највећим делом цела периферија, ближа или даља, Београда. Бедне кућице, управо уцерице, на Карабурми, Маринковој бари, Пашином брду и по другим крајевима вароши нису ништа друго већ расадници болести и утамаљивачи виталне с-тпорности београдског становништва. Потреба за станом и жеља да имају „свој кров над главом" упутила .је многе грађане престонице, у времену економског просперитета, да са малим новчаним средствима изграде свој сопствени дом. Природно је, да су земљиште тражили тамо где са за најмање новаца могло добити, а то је периферија, мимо удаљености од места запослености и мимо тога што се тамо није налазила ни канализација, ни електрично осветлење и друге основне хигијенске потребе за једно варошко насеље. Пошто се располагало са јако ограниченим новчаним средствима, куће су подизане од најслабијег материјала,