Opštinske novine

Др. Драгољуб Сретеновић уредник „Лекара"

Проблем здравих станова у ЈугословенскоЈ престоници

Станбени проблем претставља првокласан значај у целоме свету. Отуда се подизању здравих станова посвећује свуда нарочита пажња од стране разумних претставника комуналне политике, понајпре великих градова. Њихова је брига сасвим разумљива кад се зна, колико је велика улога станова за формирање отпорности људског организма према болестима, као и за појаву многих болести. С тога се с правом сматра, да се у једном стварно цивилизованом друштву, вредност станова мери према броју људских бића које одржавају у животу, а не према томе колико их могу да уморе. Овај проблем има специјално великог значаја кад је у питању југословенска престоница, због многих опецифично њених станбених одлика. С пуним се правом сме тврдити, да београдски станови у свом огромном делу не заступају ни најосновније хигијенске услове, потребне ради обезбеђења нормалне здравствене егзистенције београдских грађана. Наравно да због овога пати највише сиромашан раднички свет престонице, али у мањој или сличној мери ова невоља сналази и остале друштвене редове, нарочито средњи сталеж, који сачињава знатан део престоничког становништва, али се по свом социјалном положају и по својим ситно-сопственичким тенденцијама налази изван редова потпуно пауперизованог становништва. Због свега овога, проблем станова за Београд претставља општу бригу, која је јако потенцирана кад је у питању радничка класа. Једино се овако може поставити проблем здравих станова у Београду и одатле се мора поћи кад се расправља о начинима на који би се проблем могао решити. Жалосне станбене прилике у Београду об.јашњиве су кад се има у виду његова историјска -прошлост и цео ток развитка у релативно кратком времену, док није постао од неугледне турске касабе, средиште једне велике државе са упорним тежњама да постане у правом смислу једно културно насеље. Овај је прелаз сувише нагло вршен и услед тога се трагови перошлости нису могли сасвим избрисати, с тога Београд по својој грађевинској структури носи у себи упадљив печат

једне чудне мешавине између оријента и запада, са пуно упадљивих супротности, које га мимо изванредно лепог и здравог положаја, чине врло неестетичним и нездравим. Овај је парадокс нарочито за жаљење ради тога што су се многи хигијенски и естетски недостаци могли избећи само да се грађевинском проблему благовремено поклонила већа пажња од стране претставника престоничке комуналне политике, чија је прва брига требала да буде вођење рачуна о најосновнијим потребама београдског становништва за здрав живот. Ове грешке нарочито чине тешким проналажење начина за излажење из једне заиста несносне станбене ситуације, у којој

Анкетирани станови: Из Рудничке улице (прозори са нивоом калдрме)

се Београд данас налази. Много што шта није лако сада у њему исправити у грађевинском погледу, кад су већ пласирани велики новчани капитали у непокретности, чији се недостатци само у далекој будућности дају изменити. Кад су у питању материјални разлози, нажалост, отпадају сви здравствени, ма колико да на овима почива опстанак становништва једног града и целог народа. У Београду постоји више типова зграда за становање. Њиховим излагањем добиће се јасна слика о хигијенским станбеним приликама у југословенској престоници: