Opštinske novine

1

Анкета о малим и радничким становима

Редакциони одбор „Београдских Општинских новина", часописа за комунално-социјални, привредни и културни живот Београда, руковођен жељом да разрадом најактуелнијих комуналних и социјалних проблема, и то путем анкета на широкој основи, помогне напоре Београдске општине за брзим и коренитим решењем свих тих актуелних проблема, одлучио је, да овај број часописа Београда „Београдских општинских новина" посвети анкети по питању радиичких и малих станова У Београду. Покрећући ову анкету, жеља је редакције „Београдских општинских новина", да се ово витално социјално питање Београда стави на дневни ред, расправи у најширим потезима и из тога резимира једна правилна, опште корисна и објективна одлука. Ова је анкета станова извршена у два правца: 1) Анкетирањем стања оваквих малих и радничких београдских станова на лицу места, који је посао извршио Одељ. за штампу Општине града Београда у сарадњи са Радничком комором и Санитетско-хигијенским отсеком Општине града Београда. 2) Анкетирањем овог питања међу наше највиђеније раднике на пољу социјално-комуналне политике и јавне хигијене. Анкетирање на терену трајало је месец дана, и за то време свестрано су испитани многи раднички станови у квартовима II, IV, VI, VIII, IX, X и XI изузимајући насеља Јатаган-мале и Прокопа, која су насеља већ детаљно анкетирана приликом прве велике теренске анкете београдских станова, извршене од стране овог Одељ. за шт&мпу и пропаганду О. г. Б. уз стручну помоћ Санитета О. г. Б. у зиму 1931—32 год. Статистичке податке и анкетне налазе у табеларном изводу објавиће са потребним објашњењем у овоме броју руковалац анкетом, шеф одељ. за штампу и пропаганду 0. г. Б. г. Видаковић, а оригинални анкетни материјал предаће се надлежном Санитетском отсеку О. г. Б. на употребу и чување. На учешће у ову анкету били су позвани специјалним писмом сви они јавни радници, који се овим питањем баве у своме јавном или стручном раду. Редакциони одбор замолио их је, да у одговорима —- чланцима изнесу своја гледишта и предлоге, између осталог, и по овим питањима: 1) Има ли Београд довољно малих и јевтиних станова за све своје сиромашне радне

грађане, и да ли ти станови одговарају основним хигијенским условима. 2) Да ли недостатак у њима — ако он постоји —- треба попунити путем комуналне и колективне службене акције или само максимирањем цена приватним власништвпма од стране Општине, или фаворизирањем приватних, задружних и др. институција и личности у изградњи таквих малих станова у групама. 3) Шта се има разумети под појмом малог, јевтиног и хигијенски исправног стана, и до које се суме максимално треба да креће висина таквог закупа. 4) Постоји ли и колика диспропорција између висине кирија и зараде економски слабих редова нашег грађанства. 5) Да ли је за радничке и друге станбене колоније, односно колоније станова економски слабих грађана, бољи систем гарден-ситиа пли великих конфорних зграда по типу бечких радничких станова. 6) Шта треба урадити са становима у београдским зградама, које би једна широка и непристрасна санитетско - социјална анкета огласила за нездраве. 7) Да ли из комуналних интервенција треба искључити оне мале исправне зграде, које припадају као својина тим економско слабим редовима грађанства, и претстављају за њих једини извор прихода неопходан за лично издржавање. 8) Треба ли будућим законом дозволити подизање великих зграда касарнског типа или само оних великих станбених грађевина, чији сопственици још унапред изјаве да се потчињавају без резерве свакој будућој комуналној интервенцији. 9) Да ли раднички, односно сиротињски станови у Београду имају довољно воде, електричног осветљења, канализације, калдрме и да ли су у близини школа, пијаце паркови, саобраћајне везе, или све то треба подићи у њиховој близини по једном унапред обрађеном плану, пошто су све ове компоненте у тесној вези са проблемом станова уопште. 10) Најзад, поред свих датих констатација, да се истакне који би начин и пут био најбржи и најпогоднији да се ово битно здравствено и културно питање малих, здравих и јевтиних станова уопште реши онако како то захтевају једновремено и животни интереси београдских радних грађана и високи углед Југословенске престонице.