Opštinske novine
8*
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 503
кета београдских станова. Мада су те анкете прилично опсежне, ипак нису ни издалека онолико обимне колико би требале да буду када би се створио при Београдској општини један сталан станбени отсек за катастар станова. За оно што се о београдским становима ипак зна има да се заблагодари резултатима ових службених анкета Савеза градова и Београдске општине, као и драгоценим приватним студијама о тој теми г. г. др. Милослава Стојадиновића, др. Врачевића, др. Гер. Ј. Поповића, др. Стојана Павловића, Богдана Крекића, др. Стевана Иванића, др. Богољуба Константиновића и др., који су са савесношћу и пожртвовањем проучавали ово најтеже и најделикатније социјално питање Београда. Досадашње три службене анкете станова утврдиле су, да укупно око 6500 београдских станова не одговарају ни најосновнијим захтевима јавне хигијене. Више од 40% од свих београдских станова су апсолутно рђави и нехигијенски, а скоро 80% малих станова су толико нездрави и неупотребљиви, да се ста-' новање у њима мора неизоставно забранитњ привремено или стално, чим једна савесна комунална комисија изврши катастар становз у Београду, коју предлажемо још од 1925 године. Са преко 90% неупотребљиви су периферијски станови по разним Јатаган, Пиштољ и Шпорет малама, јер су они по своме склопу и потпуном осуству грађевинско-хигијенских прописа пре расадници сваковрсне заразе и установе за систематско убијање деце, која, су Богом проклета да у њима станују, него што су то станови за становање људи двадесетог века! Наша најновија службена анкета о стању београдских малих и радничких станова, која је — према одлуци Ред. одбора О. г. Б. вршена од стране Одељ. за штампу и соц. пропаганду О. г. Б., уз стручну сарадњу Отсека јавне хигијене Београда и Радничке коморе, само је још у драстичнијим бојама потврдила све наше досадашње констатације и открића. Прву анкету београдских станова вршили смо 1930-1931 г. Вршио ју је такође овај отсек општине као отсек социјалне пропаганде уз сарадњу Лиге против туберкулозе. Резултати су објављени у „Београдским општинским новинама" и извештају Лиге против туберкулозе. Сада, вршећи ову нову анкету, много и несравњено мању по размерама, али не мање занимљиву по резултатима, трудили смо се да избегнемо све оне станове, зграде, улице, крајеве и насеобине, које смо већ једном анкетирали, као н.пр. Јатаган-малу, Прокоп. Дунавски крај итд. И ова, као и раније анкете откриле су пуно страшних примера, врло мало до
сада познатих у социјалној патологији београдских станова. Тако има „соба" са 12 кубних метара ваздуха у којој станују —■ девет лица! На једно лице долази таман толико ваздуха колико садржи —- богаташки мртвачки саркофаг! Сусрет са „становима" без дневне светлости и прозора, у потпуном мраку и влази, са подом од земље, покривених терисаном хартијом, подигнутих од стеничавих и већ полуиструлелих дасака, понегде у доскорашњој рупи од ђубришта то је честа појава, на коју су анкетне комисије наилазиле. Тешко је само и за најогрубелијег циника када у тим штенарама наиђе на чопор ситне дечице, бледе, изгладнеле, рахитичне, спремне на жртву туберкулозној немани, која их вреба из сваког кутка влажне избе, што се у Београду малим и радничким станом често зове! Извештај о првој нашој службеној анкети станова из 1931 год., завршили смо поражавајућим констатацијама и тешким оптужбама. Ни за резултате садашње анкете малих и радничких станова не може се ништа боље пећи. На поотив. Тешка економска криза, која се од 1931 до данас све више пооштрава, само је збила сиромашно грађанство у све мање станове и исте претрпала до немогућности. Из доле изнетих проверених статистичких налаза, као и упоредног прегледа овогодишње анкете и оне из 1931 год., јасно се види, да је све већа претрпаност у тим малим становима, у којима данас не долази на једну породицу ни 1,30 оделен>а, док је 1931 године ипак било нешто боље — око 1,5 одељења на породицу. Упоређујући цене од кубног метра ваздуха у тим анкетираним становима између 1931 год. и 1933 год. види се, истина, једно мало појевтињавање тих т. зв. малих станова на ужој периферији (за око 4%), али је оно не само несразмерно према паду надница и плата масе сиромашних грађана, него је и бедно према паду свих осталих цена и вредности! Упоређујући проценат пренасељености ових малих и радничких станова, добијамо према службеним анкетама из 1931 и 1933 год. н. пр. ове односе:
кварт
н ,а Једну породицу одаЈа:
1931 год. IV 1,75 делова IV 1,51 X 1,18 „ итд.
1933 год. 1,3 делова одаја 1,1 1
Ове цифре речитије него ма шта друго потврђују страшну истину, да се станбени услови београдских радних маса све више погоршавају, да се и ти бедни и давно пренасељени станови, све више претрпавају, просто сардинирају. А то значи, стварање плод-