Opštinske novine

Стр. 678

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

начелник Сомбора са сенаторима д-р Константином Лучићем и Ђорђем Качанским; Ибрахим Фејић, градоначелник Мостара; Вјекослав Гречл, градоначелник Вуковара; Нешо Шћеповић, претседник Подгорице; Мил. Јорданић градоначелник Слав. Пожеге; Крста Новаковић, претседник Крушевца; Мил. Стј. Дережанин, градоначелник Нове Градишке са сенатором д-р Матејом Бешлићем итд. итд. Како су на овим пленарним пословним седницама Савеза расправљани многобројни актуелни комунални проблеми наших градова, као и поједина интерна питања Савеза, то ћемо са ових седница регистровати само одлуке и то у општим цртама.

Са пленарне седнице Пословног одбора Савеза градова После предаје пуномоћја на верификацију, прешло се на пословни извештај о раду Управе Савеза градова, на благајнички извештај, као и извештај надзорног одбора. Главни секретар Савеза, сенатор г. Дане Шарић, поднео је врло обиман извештај о резултатима рада савезне управе, Пословног одбора и београдског Отправништва послова; г. д-р Ем. Богдановић^ о стању благајне а г. д-р М. Ђорић и д-р Липолд о раду надзорног одбора. На предлог г. Ђуре Ружића, градоначелника Сушака изјављена је захвалност претседништву и Управи Савеза на резултатима досадашњег рада. Г.г. Стј. Загорац, градоначелник Карловца, д-р Фр. Липолд, градоначелник Марибора, д-р Иван Тавчар, претставник Љубљане и др. истакли су нарочито значај и резултате рада Отправништва послова Савеза градова у Београду и на њихов предлог одлучено је, да се ова радна институција Савеза градова, која у Београду претставља и заступа интересе наших градова, још више прошири. Затим су израђени и усвојени буџети Савеза градова за 1933 г., као и за 1934 год.. Расправљено је, да до доношења новог Закона о градовима, односно до идуће годишње скупштине Савеза остане седиште Савеза градова у Загребу, као иницијатору и ос-

нивачу Савеза градова, с тим да се идуће године изврши избор нове управе Савеза градова са седиштем у Београду, као престоници и главном граду наше Државе. Без обзира на место седишта Савеза, које ће се сваке три године аутоматски мењати, расправљено је, да Београдско отправништво послова Савеза градова има остати као једна стална радна канцеларија, која ће свршавати послове Савеза, као и градова појединачно. Она мора постојати и за време док претседништво Савеза буде било у Београду, пошто је претседништво чисто водећи и репрезентативни орган Савеза, а градовима је неопходно потребна једна канцеларија која заступа интересе градова понаособ и свршава њихове конкретне послове по Министарствима и осталим београдским централним надлештвима. Затим је, између осталог, одлучено да се од идуће године издаје властито гласило Савеза градова. После ових интерних Савезних послова, прешло се на расправу актуелних комуналних проблема наших градова. Највећа и најдужа расправа била је по питању Закона о градовима. Члан управе Савеза, сенатор г. д-р Емин Богдановић, поднео је Управин извештај о Закону о градовима, у коме су изложени како основни принципи, за које пледира Савез градова, гако и начелне замерке на државни пројекат Закона о градовима. Једнодушно је подвучена жеља, „да се добије један савремен закон, који ће дати најшире могућности за пун комунални полет, праву и широку самоуправу градова, и социјално-муниципалну интервенцију најширих размера". Одлучено је, да се у Београду, у току месеца новембра или почетком децембра т. г. одржи пленарни пословни скуп Савеза градова, на коме ће се у свима детаљима дефинитивно расправити ово животно питање наших градова и формулисати не само сви захтеви, него и све примедбе на државни пројекат Закона о градовима, кога ће специјална комисија Мннистарства унутрашњих послова дотле потпуно завршити. Исто тако расправљано је и питање комуналних финансија, па је једнодушно констатовано, да се самоуправне финансије морају што пре регулисати једним специјалним Законом о самоуправним финансијама. Затим је израђена детаљна претставка по питању о изменама и допунама Закона о недржавним путовима. Овај елаборат — по саслушању стручног мишљења свих градова понаособ — биће упућен Министарству грађевина. Проучено је и питање извесних допуна Грађевинског закона. Пошто је сенатор г. д-р Богдановић поднео детаљан реферат и по томе значајном питању за даљи урбанистички развитак наших градова, одлучено је, да се овај реферат упути свима градовима на примедбе и допуне, па да се за тим изради дефинитиван предлог Савеза градова