Opštinske novine

Стр, 704

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

њих послова од 20 јануара 1932 год. IV број 1619 з-бог тога што је тим решењем одбачена његова жалба поднета на одлуку Суда Општине града Београда од 30 новембра 1931 год. О.бр. 30709, којом је обавештен о свршеном поступку за измену регулације на Топчидерском Брду, по којој измени је преко његовог имања пројектована улица. Ову тужбу Државни савет одбацио је својом одлуком бр. 33579/32 од 31 октобра 1931 год. са ових разлога: „По чл. 10 Закона о атару Општине града Београда измена регулационог плана града Београда може се вршити само законом. Изузетно, до краја 1931 год. одлучивање о измени регулационог плана града Београда остављено је у надлежност Претседника Министарског савета који о томе решава по предлогу Министра грађевина а по саслушању Одбора општине Београдске. У конкретном случају о овој измени регулације је одлучио Претседник Министарског савета под бр. 3484 • од 2 октобра 1930 г. а одлуком суда Општине града Београда, која је била предмет расматрања по његовој жалби, тужилац је само обавештен о извршеној измени регулације. Такав акт информативног карактера не карактерише акт којим би тужиоцу могло бити повређено какво право или непосредни лични интерес заснован на закону. То. је могло бити учињено евентуално само одлуком Претседника Министарског савета којом је одлучено о измени регулације, а не одлуком суда којом је тужилац извештен о одлученој измени. Са ових разлога поднета је тужба за коју је очевидно да није основана ни на каквом непосредном личном интересу заснованом на закону, има се одбацити на основу тач. 4 чл. 24 Закона о Државном савету и управним судовима." У чл. 15 и 18 Закона о Државном савету и управним судовима предвиђено је, да поједи-

нац или правно лице коме је актом управне, а по чл. 16 истог закона такође и самоуправне власти, повређено какво право или лични и непосредни интерес заснован на закону може поднети жалбу на једну вишу управну власт а противу акта те власти може поднети тужбу управном суду. Исто ово начело спроведено је и доцније у чл. 76 Зак. о унутр. упр. као и § 114 З.У.П. Ако је пак појединцу повређено какво право решењем Министровим појединац ће по чл. 18 Зак. о Државном савету поднети тужбу Државном савету па било да је тај донет у првом или другом степену административне јерархије: Исто тако тужба се подноси Државном савету и противу Указа којим би појединац био повређен у свом праву или интересу. Но да би појединац могао употребити правно срество противу једног акта било управне или самоуправне власти, у смислу поменутих одредаба Закона о Државном савету, потребно је, да је тим актом расправљено извесно питање на штету каквог његовог права или непосредног и личног интереса заснованог на закону. У случају који је био предмет овога спора првостепеним актом општинске власти није се уопште расправљало о питању измене регулације плана града Београда нити је за расправу тог питања по закону била надлежна општинска власт. Својим актом који је дао повода овоме спору општинска власт је само обавестила странку, да је надлежна власт — Претседник Министарског савета по предлогу Мин. грађевина и саслушању Општинског одбора, донео одлуку о измени регулационог плана. О самој измени плана тим актом општинске власти дакле није ништа решавано, те према томе и није могло њеним актом бити повређено заинтересованом лицу какво право или лични интерес заснован на закону као што је то и Државни савет наведеном одлуком правилно нашао и тужбу одбацио.