Opštinske novine

Стр. 14

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

пута Високој хуманости и урођеном, Великом доброчинству нашега Краља, који је Својим прилозима омогућио да се и ове године отвори и трећа кујна, неупослени радници добијаће и даље топлу храну за себе и своје породице! Ја сам у начелном делу овога написа рекао, да социјална политика има да базира на обавези друштва, а не на милостињи поједпнаца. Овде желим да подвучем да — колико су финансијске прилике дозвољавале београдска Општина је до максимума вршила своју социјално-хуманитарну дужност. Ево неколико цифрених података, примера ради. У току прошле, 1933 године, Општина је помагала београдску сиротињу, и то н. пр.: 1) Сталном помоћи по месецима помагано }е укупно 6.742 породице са укупно . . 753.950.— дин. 2) Тренутну помоћ добило је 1.590 лица са укупно: ....... 46.559.— дин. 3) Помоћ у виду сирот. пензија добијало је по месецима укупно 715 породица у свега 487.100.— дин. 4) Потпомогнуто је преко културнохуманих друштава са укупном сумом од преко 1,000.000.•— дин. 5) Раздељено ,је дрва у вредности око 150.000.— дин. 6) Послато на лечење у бање 200 сиромашних грађана и за то дато помоћи у 110:180.— дин. 7) Божићне помоћи подељено око . 500.000.— дин. (и овде је прилог нашег Краља од 100.000.— дин.) 8) Исплаћено лекова за сиротињу у вредности око 100.000.— дин. итд. итд. На ову врсту социјалне помоћи дала је Општина преко 3,000.000,- - динара у прошлој години, на занатске и основне школе преко 9,000.000.— динара; за заштиту деце и матера преко 3,000.000.— динара; а на запослење што већег броја радника и грађана јер је то најбоља врста социјалне политике у сузбијању неупослености — дато је у 1932 и 1933 год., преко 80,000.000.— динара. Сума за награде дневничара, хонорарног и сличног особља прешла је 1933 године 40,000.000,динара, а само V радовима, које је Техничка Дирекција О. г. Б. изводила у режији, дато је награда радницима у скоро 15,000.000.—- дин. Ово је у општим потезима делатност београдске Општине на пољу социјалне политике. Оздрављењем комуналних финансија београдске Општине, створиће се могућност да се за социјалну политику, праву социјалну политику да још и много више. . . На пољу културне акције такође се доста радило и урадило. Сталним субвенцијама гтомагали смо све. културно-националне, културно-просветне, културно-уметничке и култур-

но-социјалне делатности. Тако је н.пр. нашу специјалну пажњу привлачило од увек Соколство. И ми смо га са пуним еланом помагали. Између осталих, помагали смо и материјално, и морално наша вредна културно-национална, просветно-уметничка или хумано-социјална друштва, као н.пр. Народну одбрану, Јадранску стражу, Соколска друштва, Средњошколску матицу ратне сирочади ,мушке и женске занатске школе, друштва „Књегиње Зорке", „Књегиње Љубице", „Привредника", „Гајрета", интернате руских студената, Удружење домаћица и матера, Феријални савез, „Насушни хлеб", ђачке трпезе, Друштво за помагање сиротиње и сузбијање просјачења, Друштво за заштиту слепих девојака, Материнско удружење, „Српску мајку", Друштво за заштиту девојака, Дом за васпитање малолетника, друштво „Кап млека", друштво „Краљ Дечански", Дом глувонеме деце, Дом слепих Краља Александра (у Земуну), Друштво за васпитање домаћица и матера, Удружење општинских чиновника и службеника, јеврејска хумана друштва као н. пр. Јеврејско женско друштво, јеврејска друштва „Добротвор", „Милосрђе" итд.; даље старо-католичку цркву, Академско друштво „Обилић", Народно позориште, Музичку школу, Филхармонију, интелектуалне раднике итд. Школовали смо сиромашне ученике, чији су родитељи погинули у легендарној одбрани Београда, као и стално помагали сиромашне београдске књижевнике и уметнике. На ове смо културне циљеве дали у 1933 год. преко милион динара субвенција и помоћи. Поред овог помагања приватне културносоцијалне делатности, ми смо у 1932 и 1933 г. врло снажно развили и властиту, комуналну културно-пропагандну акцију. Нарочито су уочљиви резултати многоструке делатности нашег одељ. за штампу, туризам и комунално-социјалну пропаганду, који је, између ос- * талог, спроводио |успешно и послове националне пропаганде Београда као престонице у иностраној штампи, организовао и припремао материјал за урбанистичке изложбе на страни, издавао недељне службене новине и часопис Београда и вршио све остале послове градског пресбироа, вршио социографска проучавања појединих манифестација београдског живота и то првенствено путем теренских, комунално-социјалних анкета, примао и обавештавао стране новинаре, руководио пропагандом туризма итд. итд. Све ове многоструке културне делатности, тако значајне за престоницу једне младе али снажне државе од 15 милиона становника, пружиле су лепих успеха и доживеле највећа признања и код нас, и на страни. Овоме треба додати исто тако делатност Општинске библиотеке и градског музеја, као и остале мисије нашег Културнос от-