Opštinske novine
б еоградске новине
Стр. 15
сеК а, који руководи свима културно-просветним пословима. Пређимо сада за моменат на здравственохигијенску делатност београдске Општине. Ху смо нарочито живу акцију развили на подизању општег здравственог ниво-а, који у Београду, нарочито по рату, није био ни изблиза нормалан. Кроз асанацију града, изградњу улица, проширење водовода, изград№ у канализације, пошумљавање и паркиран,е, одржавање чистоте града, уопште кроз хигијенизирање градских прилика трудили смо се, да се'подигне здравствени ниво нашег грађанства. Колико се успело у томе најбоље се види из статистичких података о наглом опадању епидемија, као и броја заразних болести у опште: КРЕТАЊЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У БЕОГРАДУ ОД 1929—1933 ГОДИНЕ
Године Трбуш. тифус Дифтерије НЈарлаха
1929
287
433 (1930)
659
1931
242
383
316
1932
177
344
299
1933
53
327
248
Све је у живогу повезано, све зависно једно од другог. Овде је материјалистичко схватање и друштва и његових појава неминовно. Јер, чему имамо да захвалимо за снажно опадање свих заразних болести?! Сигурно — бољим хигијенским приликама! Чистота града све је боља, блата све мање, а са злогласном београдском прашином отишле су и исто толико злогласне београдске епидемије. Чишћење града (чијем се проблему посвећује овогодишња скупштина Уније градова целога света — јула 1934 године у ЛИону), вршено је у Београду савесно: Године 1932: чишћено дневно улица 550, изношено сметлишта из домова 8.200 укупно изношено сметлишта 121.151 м 3 . Године 1933: чишћено дневно улица 570, изношено сметлишта из домова 12.000 укупно изношено сметлишта за годину 133.863 м 3 . Енглески хигијеничари тврде, да се култ УРа једнога народа мери по потрошњи воде. Можда је ово хиперболисано, али је значај потрошње воде огроман.' Београд је нагло проширио своје водоводе, и- потрошња воде расте из године у годину: Потрошња воде просечно
Година по 1 становнику Београда 1921 55,60 литра 1924 90,09 „ 1930 119,42 „ 1933 128,00 „
Рад општинских купатила, чија је улога У хигијенској политици Београда такође в Рло значајна, непрекидно се развија и прусиромашном грађанству Београда најлеп-
ше и најјевтиније могућности хигијенског купања: ОКУПАНО ЛИЦА У ОПШТИНСКИМ КУПАТИЛИМА: Година У топлом, зимском У хладном, летњем 1932 66.879 лица 69.396 лица 1933 71.786 лица 69.579 лица Ево још неколико цифара из нашег комунално-хигијенског и санитарног рада у прошлој години. Што је њихов број већи у толико је број заразних болести мањи. На пр. број санитетских принудних прегледа хигијенских прилика (радњи са животним намирницама, кафана, дворишта итд.) износио је: 1'одина Број 1929 59.574 1930 66.514 1931 84.675 1932 92.440 1933 " 106.240 Контрола животних намирница исто се гако нагло развија. Истина још је далеко од свога савршенства, (осуство стручног нижег особља, бактериолошко-хигијенских апарату- . ра, а изнад свега право казнене санкције од стране наше општинске власти, које на пр. имају Загреб и Љубљана итд.), али се ипак у пуној мери развија. Узмимо случај са млеком. Није давно било када нам је једна теренска анкета нашег одличног часописа „Београдских Општинских новина" показала и открила сав очај у снабдевању Београда млеком, за које је статистички тада утврђено, да је у 58% случајева толико загађено да представља више отров него храну. После ' тих језивих открића ове анкете, која је са правом узбунила сву јавност, предузета је највећа контрола млека. Она се нарочито развијала у 1932 и 1933 години и данас пружа релативно добре резултате: КОНТРОЛА МЛЕКА: Година Прегледано млека: 1932 1,693.000 литара 1933 2,042.832 Овим радом побољшан је квалитет београдског пијачног млека бар за 25%! И све остале животне намирнице су из године у годину све више и све обилније контролисане. За последње две године наша хемијска лабораторија извршила је преко 20.000 разних анализа. У току 1933 године вршене су исто тако детаљне теренске анкете станова, које су, поред хигијенског испитивања, проучавале и социјалну патологију наших станбених прилика. Та неоспорно тешка открића штампана су у овоме часопису, извештају Јавне хигијене, као и у написима Шефа одељ. г. Сл. Видаковића, који је овим службеним анкетама