Opštinske novine
Стр. 26
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
7.
Вежбаоница Жен. учи-
тељске школе
са 4
учионице
8.
Савамалска
са 8
учионица
9.
Савиначка
са 12
учионица
10.
на Смедеревском Ђер-
му (један павиљон)
са 4
учионице
11.
на Вождовцу (један па-
виљон)
са 4
учионице
12.
на Топчидерском Брду
са 2
учионице
Свега
са 99
учионица
Осн. школа Краља Петра (код Саборне цркве) Зграда Савамалске школе имала је стварно 16 учионица, али је 8 учионица на спрату било стално заузето за гимназију. Из овога се види да је у предратном Београду, кад је он имао једва нешто више од
Осн. школа „Јанко Веселиновић" (Дорћолска)
50.000 становника, било 12 школских зграда са 99 учионица. Треба напоменути и то да су све ове школске зграде, изузев три, (Теразијске, Топчидерске и Вежбаонице), биле у то доба нове и модерне, — зидане искључиво за школе, — и да већина од њих, својим уређењем и својом техничком обрадом и данас чине част престоници. Међутим, ово предратно стање београдских основних школа није се ниуколико изме-
нило и после завршетка свих ратова, све до 1922 године, до кога се времена предратни број становника у Београду више него двоструко увећао. Разуме се да овај непромењени број школских зграда и учионица, није могао бити довољан и за нови Београд, који се гигантски ширио и развијао и није никакво чудо што тадање просветне власти, — у недостатку зграда и учионица за редован школски рад, нису могле измислити никакво боље и целисходније решење од завођења полудневне наставе, — једне несрећне полумере, која нас од тога доба неумитно и непрекидно прати. Изгледа по свему да је тих првих после^ ратних година сав напор надлежних био упућен на унутрашње уређивање постојећих школских зграда, којима су окупаторске власти биле однеле или уништиле како намештај, тако и све архиве, библиотеке, збирке, учила и друго, и оставиле само голе зидове. 1922 године учињен је један мали покрет ј унапред и у погледу самих зграда. Подигнуте су три нове школске зграде са по 4 учионице: ! на Сењаку, Хаџипоповцу и Смедеревском Ђерму (други павиљон), али се ово повећање није скоро ни осетило, поготову, кад се после тога за читавих пет година није подигла ни ! једна школска зграда. Брзи и неочекивани пораст београдског ј становништва и нагло ширење и изграђивање! периферија у томе и каснијем времену, као и ови дуги интервали у првој поратној деценији, у којима ни једна школска зграда нијеј подигнута, отежали су јако и скоро паралисали све доцније напоре водећих општинских управа, које су оне предузимале у циљу по-ј бољшања школских прилика и повраћаја нор-; малне — целодневне — наставе. 1928 године први пут се нешто јаче крену -1 ло напред. Озидане су три нове школске зграде: једна на Булбулдеру са 8 учионица, друга на Душановцу са 6 и трећа на Вождов-\ цу (други павиљон) са 4. Сем тога назидани су спратови са по 4 учионице: на Смедеревском Ђерму на оба павиљона по 4 и на зградама на Хаџипоповцу и Сењаку. Укупно је те године приновљено 34 нове учионице, што је у многоме олакшало ситуацију која је тада, нарочито на периферији, била очајна, јер деца више нису имала ни полудневну наставу. већ су тек сваког другог дана могла бити по пола дана у школи. 1929 године није озидана ни једна школска зграда, али су закупљене две приватне зграде на предграђу Краљице Марије, у којима је отворена нова школа са 4 учионице, а одмах затим ударен је темељ за нову Теразијску школу на место старе која је порУ:^ шена. Број школа је у овој години повећан и нз тај начин, што су Законом о проширењу ат8' ра града Београда, припале Београду, са но вим насељима, и основне школе: Чукаричка &