Opštinske novine

бЕ ОГРАДСКЕ новине

Стр. 27

т р И учионице, Бањичка са једном и Мало-Монролушка са четири. Ова последња била је с мештена у две закупљене приватне зграде и звала се: „Школа на Врачарском пољу." Проширењем општинског атара школске прилике у Београду не само да нису ништа п0 прављене, него су се још више погоршале. Ха нова насеља — изузев Бањице — у школсК ом погледу много су горе стајала него ли дотадањи Београд, јер се прилив становниЈцтва на тим крајње периферијским тачкама нарочито јако осећао. Ове године смањен је број учионица у Сариначкој школи јер су две учионице употреб,-ђене за стан и канцеларију. Са следећом 1930 годином настаје период једног озбиљнијег и енергичнијег рада, који се више неће прекидати. У Дечанској улици на месту где је постојала стара „Теразијска" школа, довршена је нова монументална и луксузна зграда — школа Краља Александра Првог, са 12 учионица и великим бројем других просторија за разне хигијенске и социјалне школске установе. И ако по броју учионица није највећа, ова је зграда и по своме спољашњем изгледу и по унутрашњем уређају и комплетнохм модерном намештају, једна репрезентативна школска зграда, достојна великог имена које носи. Штета је само што место на коме је подигнута не одговара ниуколико једној таквој школској згради. У исто време подиже се и завршава нови школски павиљон на Чукарици, (поред старог), са 4 учионице и старој згради дозиђује једна учионица. На Душановцу се назиђују две учионице на постојећој згради, а одмах затим почиње се грађење велике школске зграде у Шуматовачкој улици* У току 1931 год. продужује се изградња школске зграде у Шуматовачкој улици од 12 учионица и једном засебном учионицом за „Школу на чистом ваздуху" и почиње подизање нове модерне зграде од 6 учионица за Вежбаоницу женске учитељске школе коју на месту старе срушене зграде — подиже г-ђа Перса Миленковић као задужбину себи и своме поч. супругу Ристи Миленковићу, бившем трговцу. У исто време београдски Школски одбор прима на своје издржавање дотадању приватну школу на Карабурми коју је, одмах после ратова 1919 године основала, за децу својих радника, текстилна фабрика Косте Илића и Синова. Ова је школа смештена у приватну зграду од три учионице. Ове исте године постављају се темељи за две нове модерне школске грађевине •— на Топчидерском брду и у улици Војислава Или-

) Подаци о школама, до краја 1930 године, Узети су из студије архитекте г. Жарка К. Крстића: »Школске зграде за основну наставу у Београду", штампане у „Беогр. Општинским новинама" бр. 16 од 16 августа 1931 године.

ћа. Ова друга и ако је појектована за 12 учионица, треба да постане највећи и најпотпунији школски објект у Београду, с обзиром на предвиђене и све остале социјалне и културне потребе, дотле врло оскудне периферије. Те исте годинб закупљена је још једна приватна зграда са две учионице за потребе школе на Врачарском пољу.

Осн. школа „Вук Караџић" (Палилулска) Ово је у главном стање које је у погледу школа затекла садашња Општинска управа и са њом и нови Школски одбор, кад су крајем месеца маја 1932 године ступили на дужност. * У другој половини 1932 год. завршују се радови око подизања Вежбаонице женске учитељске школе и школе на Топчидерском

Осн. школа „Змај Ј. Јовановић" (Савамалска)

брду, а продужује се изградња школске зграде у улици Војислава Илића. Из свега, до сада наведеног, види се да је после ратова које подигнуто које присаједињено (проширењем атара и закупљивањем приватних зграда) укупно 10 нових школа са 87 учионица. И ако је тих последњих година, као што се види, овоме школском питању посвећена нарочита пажња, и ако се радило интензивно и непрекидно на повећавању школа и учио4 *