Opštinske novine

Д-р Светислав Стефановић, в д. директора за Социјално и здравствено старање О. г. Београда ДирекциЈа за социјално и здравствено старање Општине града Београда

Постанак и развој Дирекције Дирекција за социјално и здравствено старање трећа је по величини буџета и једна оД најглавнијих у задацима Општине града Београда. Тај њен значај довољно је наглашен и у програму садашње општинске управе. Не може се рећи да је то увек и раније било. Зато су и састав и организација ове Дирекције претрпели знатне промене и од свог почетка и у току последњих година. С тога је потребно у једном кратком, невезаном прегледу осврнути се на постанак и развој ове Дирекције. Она је у своме садањем облику спој ранијег Санитетског одељења Општине града Београда са одељењима за помагање сиротиње. Ово, последње је 1928 године ушло у састав садањег Санитетског одељења. Оно прво, Санитетско одељење постоји као засебна установа у саставу Општине београдске од 1894 године, када је организовано са свега 5 лекара. Као засебно одељење трајалб је до 1930 године, онда је при организацији по новом општ. статуту припало у састав садашње Дирекције. У свом засебном самосталном постојању, нзвршило је оно извесну еволуцију добивши 1909 године хемиску, а 1910 године бактериолошку лабораторију, као и завод за стерилизацију млека. И хемиска и бактериолошка лабораторија биле су сасвим пропале у рату, те су обновљене после, 1923 године већином на рачун репарација. 1926 године отворена је при Заводу за стерилизацију амбуланта за децу, а крајем 1927 године (25 децембра) отворен је Дечји диспансер у Средачкој улици. 1926 године извршена је организација Санитетског одељења, којесеонда састојало из: 1) Отсека за школску хигијену; 2) Отсека јавне хигијене; 3) Отсека за санитарне установе; 4) Ветеринарског отсека. Сем тога је одељењу, као што је већ споменуто, придодато одељење за помагање сиротиње (социјалну помоћ). 1927 године постојале су само Централна амбуланта, Станица за спасавање и амбуланта У Кичевској улици (на Каленића гувну). Од специјалних установа само амбуланта за

дечје болести, а у Централној амбуланти радио је лекар—хирург. 1928 године повећан је број амбуланата на периферијама, а 1929 год. има у Одељењу 9 лекара за санитетско-полициску службу, 12 реонских, 3 хонорарна у Централној амбуланти и 4 ветеринара. Крајем 1929 године донет је нови Статут и реорганизација по којој је установљена садашња Дирекција са овим отсецима: 1) Отсек за јавну хигијену; 2) Отсек за лечење и санит. установе; 3) Отсек за помагање сиротиње; 4) Културни отсек; 5) Отсек за гробља; 6) Пожарна команда. Буџетом за 1933/34 годину из ове Дирекције одвојен је Културни отсек и придодат Кабинету Претседништва, а укинут је Психотехнички институт. Поред тога, Ветеринарски отсек, који је био у саставу Отсека за јавну хигијену спојен је са Кланичним одељком — и придодат Привредно-финансијској дирекцији. 1933 год. Дирекција се састоји из ових отсека: 1) Отсека за јавну хигијену; 2) Отсека за лечење; 3) Отсека за помагање сиротиње; 4) Пожарне команде; 5) Централног уреда за заштиту деце. Отсек за гробља и Отсек за чистоћу града ушли су као одељци у састав Отсека за јавну хигијену. Од важнијих установа подигнути су у току прошлих година кафилерија (која је 1933 заједно са ветеринарском службом пренета у Привредно-финансику дирекцију). Израђен је и сада потпуно инсталиран завод за дезинфекцију са потпуно модерним уређајем. Од периферијских амбуланата један број затворене су, јер се нису могле афирмирати, било због места, било због зграде, махом бивше напуштене трошаринске станице. Више година радило се и на подизању општинске болнице и два пута она се појављује у општинском буџету, но доцније је одложе-