Opštinske novine

Стр. 60

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

но, те се гради тек у јесен 1933 године и то из Фонда пок. великог добротвора Николе Спасића, чији је легат најзад добивен и одобрен за ту сврху, после разних перипетија. Репарације и општински зајмови у односу на санитет. потребе Овај кратки осврт показује с једне стране сталну еволуцију санитетско-хигијенске и социјалне службе Општине београдске, с друге стране извесно лутање у задацима и циљевима ове службе изражено и споља у лабилности и колебљивости састава и организације саме ове службе. То објашњава и очевидно запостављање ове службе од стране појединих ранијих општинских управа, које се показује на првом месту у томе што се све институције ове службе прилично споро, и готово случајно и без одређеног плана остварују, често тако да споредне институције долазе пре далеко пречих и најпречих, као изградња кафилерије пре болнице, отварање слабих перифериских амбуланата пре изградње добро и модерно уређење Централне амбуланте поликлиничког типа итд. итд. То се показује особито драстично у буџетирању ове службе, као и без мало у потпуном занемаривању свих санитетско-хигијенских и социјалних потреба при закључивању толиких бројних и великих зајмова, које је Општина града Београда остварила у току последње деценије. Ово се показало већ и при распореду набавака на рачун репарација из Немачке, када је, за разне потребе Санитета добијен до душе материјал за хемиску и бактериолошку лабораторију, за Пожарну команду, али је изостављен сав потпуно сређен и зготовљен материјал за Општинску болницу. Код зајмова ова је појава још очевиднија: од свију 600,000.000 динара, које је Општина града Беогоада остварила путем зајмова, једва је 1,000.000 динара одређено за санитетске потребе (208+200+600.000 д.) са нешто преко 14,000.000 динара за социјалне потребе (радничке станове и радничке установе). Ради поређења и илустрације навешћу како се у том погледу радило и ради на пример уНемачкој и пре и после рата. Од 1904 до 1906 године у 22 већа немачка града направљено је за1'мова у 682,000.000 марака, од којих је 78.000.000 тј. 11% потрошено само за зидање болница. Сви њени градови са поеко 10 000 становника имали су издатке у 1907 г.. 1971 милион марака, од којих 150 милиона за негу болесника и сиротиње, односно за болничке устаНове. Град Берлин у 1926 год., ^а наведемо и један послератни пример, поави зајам од 50 милиона марака од којих даје 8 милиона за подизање и проширивање болница. Или пример Беча, где су огромне суме новца, у пркос кризе и економског коаха, утрошене на подизање радничких установа,

а особито установа за заштиту деце, такође је илустративан за тврђење да се комунална ' политика великих градова не може водити без довољног схватања социјалних и здравствено - хигијенских њиних задатака. Несумњиво да подизање трамваја, градња водовода и канализације престављају такође елементарне задатке комуналне политике великог града, и суме које су на рачун репарација или из зајмова инвестиране у те објекте, значе не само материјално но у многом погледу и здравствено-хигијенско подизање града, јер се без добре канализације, водовода и без добрих саобраћајних средстава не може ни замислити хигијенски живот модерног града.

" .. . ;

Дезинфекциони завод О. г. Б. Али се ни ужи здравстено-хигијенски и социјални задаци једне градске комуне не могу занемаривати. И ту се правилно схваћена комунална политика мора водити са знањем, да здравље и брига за здравље грађана није само дужност општине него је и здраво схваћена корист, материјална добит — са већом хигијеном и бољим здрављем грађана — мањи је број болести, мањи су и приватни и јавни трошкови око лечења болести, много више сачуване и искоришћене радне и привредне способности итд. Пример са тифусом који је доскора био главни и најтежи проблем Санитета града Београда, то ће најбоље илустровати. У последњој деценији Београд је био жртва тифусне епидемије, што се најбоље види из ове табеле: 1927 године 296 случајева тифуса 1928 године 258 „ 1929 године 587 „ 1930 године 187 „ 1931 године 242 ,, 1932 године 177 „ 1933 године 53 „ Када се зна колико је тифус дуготрајна болест, колико онеспособљава човека за рад, коликим трошковима излаже приватног ако се сам лечи, или општину на чији се рачун