Opštinske novine

београдске новине

Стр. 61

лечи, онда се тек може израчунати и материјална штета проузрокована том болешћу, и материјална корист ако се она огклони и спречи. У том погледу 1933 година претставља управо рекордно ниску цифру оболења од тифуса и то већ довољно илуструје оно што хоћемо да овде повучемо, а то је, да и новац било из редовних буџетских партија, било из зајмова који се инвестира у установе за лечење болесника и још пре на спречавање болести и подизање хигијене, није никако луксуз нити на празно утрошен него је стварно добро и врло добро и са велпким и сигурним интересом добро пласиран капитал. Ту исту илустрацију добићемо ако бисмо узели у обзир туберкулозу, која је последњих година у Београду у извесној стагнацији — застоју али још не у опадању. Број умрлих од туберкулозе је још увек око 700 на годину, јер с једне стране не постоји могућност изолације болесника, а с друге стране због тешких станбених прилика Београда, особито сиромашне класе становништва. Могућност туберкулозне заразе код нас је неумањена. Тако исто стоји и са маларијом, која у последње време показује извесне изразите тенденције за ширењем у Београду, и то не само доношењем изван Београда, него и развојем у самом Београду, који је у пркос интензивном раду последњих 2 године на асанацији терена — још увек пун места погодних за легла маларичне заразе. Све то показује да је код великог броја и толике суме зајмова Београдске општине, Санитет био у крајњој мери запостављен што претставља поред општег и једну чисту материјалну штету, јер још увек од наведених болести болује и умире знатно већи број грађана, но што би у једном великом модерном граду могло и смело бити. Тако је санитетско т.ј. здравствено-хигијенско старање и социјална заштита у Београду упућена скоро искључиво на редовне буџетске позиције — (тако је, на пример, Пожарна команда зидана из редовних буџетских прнхода и у 1930 години имала је у буџету суму од 5 милиона динара). С тога је рад на овим проблемима већег и ширег замаха ограничен на уска средства редовног годишњег буџета, који још услед опште велике економс ке и привредне кризе и не може имати тенДенцију да се повећава, него пре да се смањ УЈ'е. ' Напредак у раду по областима У подручју Дирекције Крај свих тћх пропуштања, учињених раНи Је приликом закључивања зајмова и крај свих ограничења наметнутим општом кризом У буџету, показује се ипак приметан неоспоРан напредак у интензитету и у квалитету раЗа У свима областима које су у подручју ове Дирекције: и области хигијене. као старању

и заштити од заразе — о чему је пример опадања тифусне епидемије највернији доказ затим као надзору и контроли животних намирница итд. То исто показује и област лечења, као указивање лекарске помоћи, било индивидуалне преко лекара, било преко установа за лечење. То показује и област социјалне помоћи, која је много целисходније организована. То обилно показује и област социјалне заштите, а особито заштита деџе и младежи, која до пре две три године није као функција општине ни постојала, и која сада преставља један велики елан и напор и ове Дирекције и целе Општинске управе. Да бисмо ово мало ближе показали и илустровали, и тим уједно указали на рад Општинске управе града Београда у области здравља и хигијене, као и социјалног старања и заштите, и да бисмо тако указали и на задатке, циљеве и путеве управе у овој области, осврнућемо се у једном кратком прегледу на стање и развој установа и рада отсека и одељака у саставу ове Дирекције, да бисмо могли бацити поглед и на будући њихов рад и путеве развоја. Сам буџет ове Дирекције од њене организације 1930 године изгледа приближно фиксиран на суму од 25 до 30 милиона. У први мах Одељак за чистоћу града био је у саставу Возног парка и са овим заједно припадао Дирекцији трамваја и осветљења, одакле је после и пребачен у Дирекцију за социјално и здравствено старање, што је важно знати при читању буџета за 1930 годину и оних доцнијих. Општа је каратеристика при томе читању стални пораст личних издатака, према мањем порасту материјалних — редовних и ванредних издатака. Ово долази с једне стране због разгранатости појединих грана службе, као и због самих разлика у обради буџета, јер је јасно, да је улаз Чистачке колоне у састав Дирекције, са великим бројем дневничарачистача, природно морао одједном знатно повећати партију личних расхода. Тако ради илустрације имамо у буџетима последњих година партије личних расхода у округлим цифрама: за год. 1930 — 6 милиона, што са Чистачком колоном, која је ту још у саставу Возног парка при Дирекцији трамваја и осветљења, чини без мало 12 милиона. за год. 1931 — 15 милиона са Чистачком колоном. * за год. 1932 — 14,400.000. за год. 1933 — 15,200.000, без Културног отсека, и без Ветеринар.-кланичног отсека.