Opštinske novine

Стр. 524

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Тај потребан дух, то свесно схватање да су библиотеке једна врло важна чињеница у народном културном развитку, тога има у Сједињеним Државама у великој мери; и томе се једино и може захвалити, што су америчке библиотеке дошле до онако завидне висине на којој су данас. Библиотека је тамо исто толико важно и неопходно васпитно сретство као и школа. Библиотека је тамо један активан а не пасиван фактор у просветном систему. Она не чека на приватну иницијативу овог или оног читаоца, који ће се с времена на време сетити да се њом послужи и стресе прашину са неколико њених учмалих свезака на полицама —- већ се библиотеке тамо такмиче у изналажењу путева којим ће да привуку што већи број читалаца у своје читаонице, организују специјалне популарне

Библиотека Колумбије универзитета

изложбе ретких књига, старих рукописа и слика, приређују у својим просторијама нарочита предавања за одрасле И за децу, и довијају се како ће својим грађанима да пруже што више олакшица, те да им боравак у библиотеци учине што угоднијим. Мора се признати да узрок толикој активности код једног америчког библиотекара треба потражити мало дубље, у самом корену целокупне америчке библиотечке организације, у оном економско-финансиском базису на коме почива цео тај систем, и од кога донекле зависи напредовање у служби и повишица у плати сваког појединачног чиновника. Као и кроз све друго у Америци, тако је и кроз библиотекарски посао у Сједињеним Државама спроведен донекле послован дух. Траже се резултати, тражи се ефикасност у послу, траж« се лична иницијатива, тражи се успех, и то јасан, очевидан успех. Библиотекар треба да докаже потребу своје егзистенције а доказаће је тате, ако уопе да га публика тражи, да посећује у што већем броју његову установу, и да се заитересује за његов

рад. На тај начин обратиће на своју библиотеку пажњу и бопатим људима, који тамо сматрају да им је дужност да из својих прихода издвоје нешто и на просветне сврхе. Библиотека расте, посетилаца све више, књига'све више — а библиотекар добија повишицу или аванзман на бољи положај. Али и поред тога што би овакво •објашњење изгледало можда и сувише грубо и м^атеријалистичко, у својој основи оно је тачно, а у својим резултатима оно се показало за сад као најбоље и најуопешниј-е. Само о овоме, као и о начину на који ради један амерички библиотекар, како организује свој посао, којим се сретствима служи, како се спрема за свој позив [у животу — о свему томе биће говора у следећем нашем чланку о библиотекарству у Сједињеним Државама. Ми ћемо овде да се задржимо укратко само на главним типовим^а америчких библиотека, илуструјући сваки такав тип описом по једне репрезентативне библиотеке те врсте. Америчке библиотеке у малом броју припадају федералним или појединачним државним властима. Много већи број, односно апсолутна већина библиотека јесте потпуна или делимична својина општина првенствено градских, а затим разних градских института, фондова итд. Највећа библиотека у Сједињеним Државама, главни стуб њиховог библиотечког система и као нека врста њихове Народне Библиотеке, јесте Пћгагу о? Соп^гезз у граду Вашингтону. На овој библиотеци ћемо се нарочито задржати. Тће ићгагу о/ Соп§ге 55. Ова библиотека основана је године 1800. Од свог постанка до данас два пут је страдала од пожара (1814 год. и 1851 год.). Зграда у којој се библиотека данас налази подигнута је 1897 године, и коштала је тада око 7,000.000 долара. То је једна врло монументална грађевина од гранита, са пространим мермерним холовима прекривена фрескама, и снабдевена је најмодернијим механичким постројењима за што брже преношење књига у главну читаоницу, као и разним обезбеђењима од пожара. У њој се данас налази више од 4,000.000 књига, и тај се број повећава са око 100.000 нових књига просечно годишње. У библиотеци је запослено преко 500 чиновника и послуге. Библиотека је отворена за свакога ор 9 пре подне до 10 увече непрекидно. Ј1 г ј која се баве каквим истраживачким и кауу Л 1 I радом, могу да добију у самој библиотецк коју од специјалних ложа за ту сврху, са неколико празних полица, на којим би могли да привремено сместе сву литературу потребну им за рад. Да би се добила бар бледа слика организације рада у овој вашингтонској библиотеци, ја ћу овде да побројим сва одељења на која је библиотека подељена, и од којих сва-