Opštinske novine

Стр. 500

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Што се тиче 1932 године, она се у томе погледу незнатно разликује од 1933 године, пошто су лични расходи у напред поменутим градовима тада пзносили 229,085.116 динара. Ако би претпоставили да се принадлежности градских служебника ових градова у будуће смање са 10%, онда би растерећење од 1 становника, а према буџетима ових градова за 1933 годину, изнело годишње свега 22 динара и 70 пара. Код претпоставке да ово смањење принадлежности иде до 15%, растерећење од 1 становника изнело би годишње свега 34 динара и 5 пара. Код овакога стања ствари, као што смо напред наговестили, уверење о томе да се становништво може осетно растеретити смањивањем принадлежности градских службеника неосновано је и недоказано.

С друге стране међутим смањење принадлежности у буџету појединца, макар и са 10%, значило би много, јер на плату од 1.800 динара ово смањење износило би месечно 180.— динара. То значи да би се оваквим смањењем појединду од градских службеника узело 60 килограма хлеба месечно, а то није ни мала ни безначајна животна намирница. Поставља се питање, да ли је умесно и оправдано смањење принадлежности градских службеника, кад се, као што смо напред утврдили, од тога један становник може растеретити месечно са око 2.— динара, и не би ли за тако злехудо растерећење проузроковали читави низ штетних и тешких последица по службу градских општина и интересе градског становништва.