Opštinske novine

Стр. 696

= БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Ја хоћу да им дам видан знак признања Отаџбине. Пред овако несумњивим доказом свога великог пожртвовања и пред тако јуначки проливеном крвљу за своју Србију; пред таквим стварним доказо-м вршења своје најтеже грађанске дужности и то са таквим одушевљењем Ја објављујем њихово право на све политичке и уставне тековине ослободитељке Србије. Прва редовна Народна скупштина по закључењу мира решиће све потребне мере те да то потпуно и у живот уведе. Јунаци! Гвоздени обруч наших моћних савезника стеже се све више око нашеге заЈедничког непријатеља. Осећајући се пред поразом и страхујући од његових тешких последица, он се бори очајно али упорно. Али узалуд. Број његових војника све је мањи, а наши савезници уводе свакога дана све нове војске у борбу. Крај тој џиновској борби већ је данас јасан, и ако она још није завршена. Ми морамо још неко време вршити К-ашу тешку дужиост и стојати уз наше велике и силне еавезнике, који се боре и за нас, докле они не сможде заједвичког непријатеља на њиховим пространим пољима, а тада ће иастати мир и то мир, који ће достојно наградити жртве за иашу Велику Србију. Тада ће наша Отаџбина бити много већа, силнија и сретнија но што је икада била. А зато ће, витезови, Србија бити вама благодарна." 15 (28) децембра 1914 год. Крагујевац Врховни Командаит Престолонаследник, Александар с. р. б) Рата 1915 год. Рата 1915 год. када је Србија нападнута са свнју страна и кад је почаствована тиме, како је говорио цар Виљем II, пошто је удруженом Немачко-Аустроугарско-Бугарском војском командовао један од најбољих немачких официра генерал А. Макензен, тада Врховни Командант Престолонаследник Александар издаје 16 (29) октобра 1915 год. следећу наредбу: „Јунаци! ... Данас, кад нам је наметнут овај четврти рат, Ја сам, већма него икад, уверен, да ћете ви до краја испунити своје дужности. Наши савезници долазе да пролију своју крв за нашу праведну ствар, а та њихова братска помоћ нека буде још једа)н «ов потстрек за нова јуначка дела на нашем витешком путу ка слави и победи! Јунаци, Ви сте једном славили победу над небратском Бугарском војском. Ја вас познајем оа Брегалнице и верујем у ваше мишице. Са) вером у Бога и његову правду: Напред!" Крагујевац, 16 октобра 1916 године. Врховни Командант Престолонаследник, Александар с. р. Албанску голготу, која јепосле тога наступила, сјајно је издржао.... Па, и макар што је нуђен и могао имати угодности, и ако је био чак и болестан, одбио је све и рекао: „Ја желим да поделим судбину Моје војске".

Кад је те несрећне 1915 год. многи гледао само себе, Он је, пун патриотизма и љубави према Својој војсци и Своме народу, пребродио и сам све тешкоће и... пророчки, већ је назирао, да „Први корак у изгнанство чини бесмртним и Њега и Његов народ". Врховни Командант Престолонаследник Александар тада је био упутио Претседнику Француске републике Р. Поенкареу поруку: „Моје земље нема више. Њена војска остаје. Она је спремна да дође на Француски фронт." 16. (29.) децембра 1915 год. Скадар Врховни Командант Српске војске Престолонаследник, Александар с. р. Врховни Командант Престолонаследник Александар упутио је 16 (29) децембра 1915 год. из Скадра апел Руском цару Николи II: „Са надом и уверењем, да ће се Моја војска у Приморју Јадранскоме снабдети и реорганизовати на миру, помоћу обећаном од стране савезника, Ја сам је превео овамо преко Арбанских и Црногорски пл-анина. Не нашавши иишта од онога овде, што јој треба да се издржава и реорганизује, она стоји данас пред најжалоснијим свршетком. У томе најтежем тренутку, Ја се обраћам Вашем Императорском Величанству, у које сам увек полагао своје последње наде, са молбом за Вашу високу интервенцију, да бих је спасао од сигурне пропасти, да би је могао у миру припремити за нове напоре, кој« претстоје и њој и савезничкој војсци. Да би то могло бити, потребно је, да савезне флоте превезу што пре моју северну војску из Сан Ђовани ди Медуа у какво безбедно место, недалеко од границе Србије (најбоље у околини Солуна), јер гладна и изнемогла војска, против непријатеља не заштићена, и козјим путем не може стићи из Скадра до Валоне, куда је савезкичке Врховне команде мисле упутити. Ја се надам, да ће овај мој апел наћи одзива код В. И. Величанства, који се увек очински старало за Српски народ и да ће интервенисати код савезника, да спасе Српску војску од катастрофе, коју није заслужила, а која претстоји." Руски Цар Никола II одговорио је 27 децембра 1915 год. (од 22 децембра 1915): „Са осећајем бола, Ја сам пратио од скора одступање храбре Српске војске у Арбанију и Црну Гору. Изјављујем Вашем Краљевском Височанству Моје дивљење искрено, пред вештином са којом је она под Вашим руководством одолевала свима тешкоћама путева, одбијајући нападе свуда бројно надмоћнијем непријатељу. Сагласно Мојим наредбама, министар спољ»их послова више пута је позивао савезнике, да предузму мере за осигурање морског пута у Ја дранском мору. Захтеви ови биће обновљени « Ја се надам, да ће славној војсци Вашег Височанства бити дата могућност, да напустк Сан Ђовани ди Медуа. Ја верујем тврдо да ће се она скоро опоравит« од преживелих тешкоћа и поново узети учешћа у борби оа општим непријатељем. Победа над њима и васкрс Велике Србије биће, Вама, братском Српском иароду утеха за све што сте преживели."