Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 697

Врховни Командант Престолонаследник Александар издао је, по том, наредбу Српској војсци у Скадру за Божић 25 децембра 1915 год. (7 јануара 1916): „Јунаци, Под навалом удружених војоака двеју царевина и једне краљевине, а за време непрекидних борби кроз пуна два крвава месеца ви сте дали безброј доказа свог јунаштва, пожртвовања и осећања дужности према Отаџбини. Тешка судбина шаше Србије хтела ј§ да данашњи светли празник Рођења Христа Спаситеља, дочекујемо тако далеко од наше лепе Домовине, од наших милих и драгих. Ви, Моји драги јунаци, који се данас налазите по арбанским кршевима, на обалама Јадранског мора, имадосте да издржите најстрашније искуство преко беспутних арбанских и црногорских планина, кроз студен и снрг и да издржав све те беспримерне патње, пружите целом свету такав пример самопрегоревања, какав је ретко у историја која војска показала. Али јунаци, прегажена Отаџбина и сада упире своје погледе само на нас. И даиас на дан Хрнстова Рођења, уз наше молитве Свевишњем да наше напоре, патње и праведне жеље милостиво награда Ја позивам све вас, моје непобедне и дичне" витезове, да схватите недаће које су снашле нашу Отаџбину и да, спремајући се за нове напоре, које Отаџбини дугујемо, стално рачунате на Мене. А Ја ћу, јунаци и у будуће делити са вам-а исту судбину и имаћу само један циљ: „да се ваша јуначка снапа што пре окрепи и да наше победоносне заставе ускоро буду захвално поздрављене од ослобођене Мајке Србије, од целог нашег напаћвног народа''. Христор се роди Моји официри и чиновници. Христос се роди Моји подофицири и војиици. Христос се роди, сви Моји јунаци, који се тако храбро борише за Краља и Отаџбину. Живела Моја јуначка и непобедна Војска." 24 децембра 1915 год. Скадар Врховни Командант Престолонаследник, Александар с. р. в) Рата 1916 год. Рата 1916 год., кад је Српска војска стигла на Крф и у Северну Африку, само Њему као Врховном Команданту има да се захвали, што је тамо доведена. Само Њему има да се захвали, што је брзо снабдевена и реорганизована, што је упућена доцније на Солунски фронт и што је у опште створен Солунски фронт. Његове посете дворовима страних суверена са Претседником владе Николом Пашићем 1916 год. познате су! Врховни Командант Престолонаследник Александар поводом тих посета упутио је Српској војсци 7 (20) априла 1916 год. наредбу:. „Јунаци! Вратио сам се с пута и из посета поглаварима наших моћних савезника и великих пријатеља: Француза, Енглеза и Италијана, куда су Ме одвели важни и неодложиви послови; посетио сам и њихову храбру и јуначку војску, која се бори на својим фронтовима и дошао сам у вашу средину.

На овоме путу дочекан сам свуда са неописаним одушевљењем, дирљивим симпатијама и великим манифестацијама за Србију и Српску Во^ску. Ја сам се, јунаци, потпуно уверио, како су силно у Европи одјекнула славна дела Српске Војске у току ■ минулог четворогодишњег ратовања, како је похвално и сјајно оцењено ваше јуначко држање у борбама, какво дивљење, управо чуђење, изазива сва наша безгранична љубав к слободи и независности Отаџбине, мајке Србије, као и ваша беспримерна одлучност, да ради тих идола драговољно, без стеге и притиска, подносите најтеже жртве, па да извршите и оно дуготрајно и изванредно тешко и мучно повлачење до Крфа, лишени готово свих средстава за живот, само да не бисте пали у замке наших мрских непријатеља, да небисте постали бедно, бесправно робље њихово... Те сјајне одлике и врлине Српске Војске биле су она чврста основа и она добра залога, да нас наши силни савезници и пријатељи не само у невољи не оставе, већ да нас баш тада још боље прихвате, да нас до краја борбе још јаче подрже, да нас свима потребама из основа поново снабду и потпуно опреме, да ускоро у име Бога са нама заједно пођу на Балкан против непријатеља слободе и човечанства и против зла, које се тамо зацарило, те да, јунаци, сви заједно васпоставимо нашу милу Србију, нашу Домовину, оног витешког и мучног чувара и браниоца људских права, слободе и мирног и културног рада на Балканском Полуострву, кога охолост германска, интриге Аустроугарске и завист и зверска пакост Бугарске мишљаху да сасвим униште... Наши моћни савезници и пријатељи, дивећи се неустрашивом и витешком држању Србије, ценећи небројене жртве српског народа, и признајући му зрелост и сиособност за државни живот и културни развитак, сад су готови и вољни да нас у овој великој борби снажно помогну, да Србију створимо великом те да обуобухвати све Србе и Југословене, да је учинимо силном и моћном Југославијом, која ће оправдати досада принете жртве и одговорити захтевима новога доба, које ће настати по свршетку овог великог и крвавог европског рата. Овим нашим јуначким подвизима углед Србије подигао се до висине која је завидна и за много веће, много јаче и старије државе; Моја узданица није само испунила очекивање наших силних и моћних савезника и пријатеља, она их је далеко надмашила и поред њихове захвалности и признања на крваво чело српског ратника спуштен је венац најлепших похвала и од наших противника. Ја сам, јунаци, на овом путу видео силне војске наших савезника и пријатеља, видео 1 сам их како су оне богато опремљене, снабдевене свима потребама и наоружане најсавршенијим оружјем, како су силно одушевљене за борбу до" краја са непријатељем. и како су задахнуте неограниченим симпатиЈама за Србију и Српски народ, а то је Мени и вама, јунаци, најсигурнија залога да ће успех у претстојећим борбама несумњиво бити на страни нашој и наших савезника. По повратку с пута, Ја сам, јунаци. видео и вас на паради на Крфу, како сте се са здрављем потпуно опоравили, како сте снабдевени свом новом опремом и оружјем, а осим тога у најкраћем року добићете н? одређеном месту ваше омиљене топове, многобројне лаке и тешке коње за коњицу и артилерију, мазге за комору, кола, аутомобиле и сву осталу потребну спрему, тако да ни у чему нећете заостајати иза наших савезника.