Opštinske novine

10

БЕОГРАДСКЕ Н О В И Н Е Ф вота задњих година, него баш Онај, који је толиким везама срастао са југословенским народом за време најтежих тренутака борби за народно ослобођење; Он, који је најбоље схватио, осетио и нагонски оживотворио историјску мисију Југословенства; Он, који је био хиљаде пута спреман да пролије своју крв за добро и срећу свога народа. Блаженопочивши Краљ Александар обухватио је својим срцем сав Југословенски народ, све његове крајеве и друштвене слојеве, и знао је да је .та Његова љубав највише потребна онима према којима је судбина била најмање наклоњена. Одатле извире тај лепи и за векове узорни однос Блаженопочившег Краља према југословенском

сељаку и према најсиромашнијем грађанину; одатле долази та владарска стална иницијатива и учешће при решавању свих социјално-политичких проблема широких слојева свога народа. Никада нећу заборавити дане кад сам говорио са блаженопочившим Краљем Александром о свима актуелним социјалним питањима, о бризи за децу, о старању за раднике и незапослене; о обезбеђивању болесних и стдрих, о социјалном осигурању широких маса економски нејаког грађанства, о бризи за сиромашно студенство и т. д. Увек сам тада видио како Он истински и дубоко размишља о свима тим тешким питањима данашњице, како има племенита осећања и трезвено

Стр 733 схватање за њихово правилно решење и како с надом чека време кад буде консолидација и уређење унутрашњих прилика дозволило, да Југославија приступи бржем напредовању у систематском развоју социалнополитичких обезбеђења, приступи снажнијој социјалној политици, чији је значај у будућности Велики Краљ интуитивно осећао и то ми спонтано у разговору толико пута подвлачио! Племенити Краљ — Хуманиста није остајао само на теоретском интересовању за социјалну политику, није се ограничавао само потстрекивањем других на ефикасан социалан рад и филантропску помоћ, није се задовољавао само праћењем социално-политичких и

управних поступака и утицајем на њих, него није никада ни лично пропустио ни најмању прилику, која се пружила Њему или Његовој породици, а да своје осећаје не претвори у зрео плод правог владарског доброчинства и да сам не допринесе и не потпомогне ма коју добру ствар на пољу социјалног збрињавања. У своме урођеном. хуманизму, није чекао да Му се такве прилике саме пруже, него је Његово добро, човекољубиво срце само прилике те тражило и стварало. И тако историји неће давати сведочанство о Његовом славном животу само Голгота Албаније, славно Куманово, Битољ, Кајмакчалан, Соко, Ветреник итд. —- него и Дом слепих Краља Александра I, студентски домови Краља Александра I,