Opštinske novine

Стр. 734

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Краљице Марије итд. Те бројне социалне институције као склоништа, кухиње, домови за немоћне и недужне, заводи за сиромашне средњошколске ученике и слична друга многобројна социална уређења, фондови, дотације

Студентски дом Краља Александра I у Београду и поклони не носе само име Краља Доброчинитеља, него су уживали и његову сталну помоћ у најразноврснијим облицима. Сиромашним, напуштеним, настрадалим, свима тим слабим члановима људског друштва био је блаженопочивши Краљ најплеменитији отац;

Са свечане седнице у „Александровом колежу" од 28-Х1-1934: Проф. Бг. Петар Зенкл, претседник друштва из издржавање домова за југословенске студенте у Чехословачкој говори о Краљу Александру. За претседничким столом, поред проф. Бг. Зенкла г. г. проф. Бг. М. Мурко, ппретседник Чехословачкојугословенске лиге, Е)г. Иван Јерер, министар просвете Чехословачке, Бг. Првислав Гризогоно, посланик Краљевине Југославије, Бг. Едуард Бенеш, министар иностраних послова и Ог. Карел Бакса, приматор града Прага. безброј социалних, хуманих, патриотских удружења и корпорација изгубило је Његовом смрћу најбољег Заштитника и помагача; корпорације које имају нарочити значај за државу, као Соколство, Црвени Крст, Дечја заштита, итд. изгубиле су најплеменитијег

Покровитеља. Тешко ће жалити Његову смрт и националне мањине... Свуда је Својим интенским човекољубљем давао другима пример, који заслужује да се и убудуће иде за њим. У Своме дубоком смислу за социјално и хуманитарно збрињавање малог човека, печалног радника, Он је — одмах после Ослобођења и Уједињења Свога народа — племенито прегао да донесе низ савремених закона о социјалном збрињавању материјално слабих класа. Закони о аграрној реформи, о социјалном осигурању и заштити радника, закон о заштити деце, о заштити кирајџија, о обезбеђењу ратних -инвалида и породица изгинулих ратника, били су дело Његовог иницијативног и саосећајног покретања и решавања свих тих многобројних социјалних проблема, пред којима се налазила једна нова држава, снажна и велика држава али и привредно и економски сатрвена грозотама светскога рата. И све до последњих дана Свога стваралачког живота, када је низом закона о заштити земљорадника, закона противу скупоће, закона о аграрној банци и уредаба о принудном напредовању државе за дугове малог човека, закона противу картела и т. д. желео да што више отклони тешке последице опште привредне кризе — Он је и путем законодавним, и путем практичних акција, и путем личног прегалаштва бринуо се за малог човека, напаћеног земљорадника или градског радног паћеника, Његовог ратног друга и неоспорно најоданијег поданика. Питомцима многобројних социалних завода је блаженопочивши Краљ често слао дарове. Колика је то била радост питомаца не само због дарова, ма какве врсте они били. него још више због душевне емоције на помисао да се народни Краљ, и поред свих Својих владалачких брига, сећа слабих и незаштићених у људском друштву, што је испуњавало безмерном срећом тужне зидове разних социалних и социално-здравствеНих зазода широм велике Краљевине Југославије. Он је имао дубока социјално-хумана разумевања за беду оних који су патили због незапослености, за коју нису криви. Настојао је да се разним јавним радовима и државно-самоуправним подузимањима по целој земљи смањи њихов број и доприносио је својим великим новчаним помоћима да се незапосленим радницима пружи бар 'бесплатна храна и кров над главом. Сви напуштени и сироти бродоломници живота знали су да се са молбом за материјалну помоћ могу обратити на Краљевску управу двора, пошто приватна благајна Краљева није била никад затворена за случајеве сиротих и незбринутих, уопште за све случајеве који су заслуживали помоћ. Тај факат, да је блаженопочивши Краљ активно учествовао и властитом иницијативом у многим социалним и хуманим акцијама и да Њ. В. Краљица Марија — Највећа мајка —