Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 521

дувгшски радници 110 техничари, бравари 54 трговачки помоћници 39 и т. д. Према Др. Хану на 1000 осигураних чланова Средишњег уреда болује од туберкулозе: у полиграфији 9,64 у индустрији коже и гуме 7,88 у ггекстилној индустрији 7,3 а смртност од туберкулозе на 1000 осигураних чланова код: саобраћајног особља 7,10 чиновника 4 у полиграфији 3,6 трговачких помоћника 3,3 Из ових таблица видимо да има професија где се велики проценат туберкулозних оболења може објаснчти директним штетним утицајем саме природе посла као у индустрији гуме и коже, хартије, текстилној индустрији и т. д. али да има занимања где су хигијенски услови мнот~о повољнијч, као код чиновника и домаћица, па је проценат туберкулозе ипак несразмерно висок. Затим гма професија где лица оболела од туберкулозе могу бити врло опасни преносиоци заразе, као што су лекари, бабице, учитељи и професори, официри, келнери, пекари, фриззои и т. д, Зато при предузимању мера на сузбијању туберкулозе не треба једину пажњу обраћати на хигијену рада и на хигијену стана у колико се то односи на нижу заштиту упослених лица, већ и на хигијену услова рада у погледу скупне заштите и т. д. Из наведених таблица*) и чињеница које објашњавају дубље узроке ширењу туберкулозе у Беогр.аду није тешко предвидети ко*) Све табеле и статистички податци који се односе на социјалну структуру београдског грађанства и на хигијену станова, као и социјално проучавање морталитета од туберкулозе изгаета су на основу радова и анкете које је вршио г. Слободан Видаковић, шеф Одељка аа штампу и култ. питања. Г. п. г. Београда и који је био љубазан да нам их из своје још необјављене нове књиге „Станбена беда као узрок друштвсне дегенерације" стави на расположење, на чему му и овом приликом захваљујемо.

љени, на стварање радних колонија и насеља за опорављење туберкулозних болесника, али који треба и даље да остану под лекарским надзором, а нарочито на што интензивњију пропаганду свим средствима да би се и најнепросвећенији могли упознати са суштином туберкулозе, њеним преношењем, сузбијањем и лечењем јер, и поред свих досадашњих попујим би се правцем кретале и мере предохране и сузбијање. Те мере би требало да се односе поглавито на строжију контролу хигијене рада и радионица, на градску и станбену хигијену, грађевинску хигијену, на контролу насељавања престонице, на лечење и издвајање сиромашних болесника, нарочито оних досељеника који нису чланови Београдске општине на тај начин што би све оппгтине уносиле редовно у свој буџет извесну суму за збрињавање главних својих болесника, без обзира у којој се општини налазе насе-

Нехигијенски станози: легла туберкулозе ларних књижица о туберкулози и свих популарних предавања код већине нашег света и даље се одржавају два сасвим супротна и скроз погрешна мишљења: да је туберкулоза нека врста баука који прождире свакога који јој се и за тренутак приближи, или да је туберкулоза неминовно зло које се не може избећи и чије сузбијање треба поверити судбини. Свака од ових мера заслужује да јој се посвети мало већа пажња и да буде засебно третирана што се, наравно, не може учинити у облику само овог једног чланка.