Opštinske novine
6*
6Е0ГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 541
комунално-социјалном и финансиском проблему малих станова. Најважније ко мунално -ооци јалне и финансиске мере за решавање станбеног питања у Београду биле би: 1) Потребан је комунални катастар станова. Морамо имати тачне статистичке податке и детаљну евиденцију станбеног стања у 1935 г., односно евиденцију о броју станова, њиховом капацитету и њиховој хигијенско-грађевинској употребљивости. Израда овога посла могла би се ставити у дужност Одељку за пгтампу и културно-социјалну пропаганду и Отсеку јавне хигијене, пошто су ова два сервиса градске службе и до сада вршили све станбене анкете у Београду, а потписани шеф одељка одлуком ОБр. 2036/1933 ради и на прикупљању, изради ,и проучавању статистичког материјала о комунално-урбанистичком, социјалном, економском и популационом развитку Београда, за последњих 10 годана, о чему је уредио и засебну публикацију, као и организовао материјал за две урбанистичке изложбе у иностранству. 2) Све неисправне станове категорисати у апсолутно нездраве и релативно употребљиве. За прве донети одмах одлуку о рушењу; друге, по примедбама санитарно-грађевинске комисије, довести у одређеном року у исправно стање, колико је то могуће, а одредити петогодишњи рок, после кога се и они морају рушити; 3) На све празне плацеве и неугледне зграде за ренту у центру ударити високе општинске порезе и натерати тиме њихове власнике да их руше и место њих да подижу нове, хигијенс:;и грађене зграде; 4) Порушити без даљег одлагања све „Јатаганмале" и сва спорадична дивља насеља, која претстављају грађевинско ругло и сталну епидемијску опасносг за Београд. У вези тога одмах забранити даље изграђивање нових Јатаган-мала, које су почеле нагло да се подижу на периферијама Београда (охо ул. Александрове, код Савског моста, на Макишу итд.). Разуме се;, да се пре рушења ових дивљих насеља, која претстављају црно наличје Београда, мора претходно решити питање крова над главом за те десетине хиљада данашњих становника разних београдских „Јатаган-мала"; 5) Приступити законском максимирању цене станова, водећи строго рачуна о следећим компонентама: а) да социјална структура Београда захтева максимирање, у коме кирије неће прећи 15—18% закупчеве зараде, која, кад је реч о економски слабим редовима, не прелази данас више од 700 до 1200 динара месечно за београдско грађанство, што се види из напред наведених података о социјално-економској структури Београда; 6) да максимирана цена станова буде заснована на бази 1 : 12 према предратном паритету. За поратне, још неамортизоване грађевине 1 : 16 према предратном паритету; или в) да се путем сталне комисије градског станбеног отсека (кога би у Београдској општини требало установити) у сваком конкретном случају цена станова и локала утврди према основу стварних грађевинских трошкова и амортизационој стопи уложеног капитала, с тим да рента на инвестирани капитал не сме бити већа
од 5°/0 ј а рок за амортизацију да не буде краћи од 20 година! Прекорачење ових максимираних цена кажњавати но Закону о сузбијању скупоће; 6) станбени отсек требало би да реквирира и изда по цени саобразној максимираној скали све празне станове и локале, који стоје ма из којих разлога неиздати више од 6 месеци (ово му право, као и остала, осигурати кроз нови Закон о становима, као што је то обезбеђено станбеним комисијама многих немачких градова); 7) Утврђено је, да ни једна од принудних административних мера не може да покаже довољно ефекта ако није комбинована са чисто позитивним радом, односно у овом конкретном случају са изградњом малих хигијенских станова у непосредној режији градских општина". „Пошто ће одређени општински архитекти г. г. Драг. М. Поповић и Рајко Татић поднети Господину Претседнику свој извештај о архитектонској рационаллизацији изградње малих станова, специјално према одличним угледвим примерима у чехословичким гра-
Једно „ дивуђз " радничко насеље крај Дунава
довима, ми ће мо се у овом нашем реферату искључиво задржати само на социјално-економској страни станбеног питања. Али пошто је то органски везано — морамо се овде дотаћи и питања величине тог малог стана за минимум егзистенције, као и система обраде: у великим колективним станбеним палатама или у малим индивидуалним станбеним грађевинама? Међународни Конгрес за станбену културу и асанацију расправљао је у обимној дискусији проблем дефиниције малог стана, величину стана за минимум егзистенције, као и проблеме техничке и урбанистичке рационализације у изградњи малих станова. Као резултанту свега тога, а и личног, на терену, вршеног проучавања комуналних, задружних и друштвених малих станова у Прагу, Брну, Братислави, Оломоуцу, Мор. Остравима и другим чехословачким градовима — слободан сам, предложити да би, према београдским социјалним, економским и културним приликама, комунални мали стан требало да износи минимум од 40 кв. м. површине пода, и то: спаваћа соба 16 м- (4 X 4), прет-