Opštinske novine

Стр. 672

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

тоебе грађана и могућност њиховог остварења под најбољим условима треба да играју у овом случају првенствену и можда једину улогу. Стога у општинску управу треба да улазе људи, који познају савршено месне потребе, људи који имају највише смисла да те потребе реализују под најповољнијим приликама, и разуме се, људи чија се честитост и поштење не може уопште доводити у етитање. То је дужност не само грађанина — бирача, већ и грађана предистинираних за та места, јер ако ови, које њихов таленат и карактер истичу за вође, стоје по страни, онда ће њихова места бити попуњена онима, који су за та места најнедостојнији. У овом правцу, дакле, интерес грађана за рад у својој општини, треба да је упућен, и сам1о у том случају о!н ће бити ефикасан и благотворан. Нема сумње да је Градско веће Београдске општине у последњим годинама располагало са знатним бројем људи од велике вредности, репутације и првокласних стручњака, али многи од њих нису, можда, били у могућности да се одупру разним утицајима, који су уобичајени у приликама које су владале последњих година код нас, док други и поред свих квалитета, са коЈима су располагали, нису можда били упућени довољно у многоструке проблеме комуналне политике. И једни и други нису били изабрани од грађана, па нису ни зависили од ових, нити су им били одговорни, па су њихове савете и жеље могли и игнорисати. Међутим, утицаји, с других страна који су у тим приликама, као што смо већ поменули, уобичајени, били су махом пресудни, и овима одборници нису могли одолевати, и ако често, можда и преко своје воље и савести. У отсу^ ству слободне речи и штампе, играле су улогу разне мистификације;, у којима се често није било лако снаћи нити разумети. Најзад, при избору одобрника за Београдску општину није се увек схватао значај и важност њихове мисије, већ се често сматрало то као нека синекура, а давана је каткад и онима, чије способности нису ни у колико одговарале томе позиву. А да су та места заиста била синекура, доказ су оне огромке суме, које су трошене на одборничке дневнице, а које су често прелазиле сваку границу дозвољеног. Тако су поједини одборници били ангажовани истовремено на неколико општинских послова, и ако су ове свршавали у току истог дана примали су за сваки посао посебне дневнице, па се дешавало да су те дневнице у току дана износиле 400 до 500 динара. * Мање или више, сви већи европски градови, па чак и они ван нашег континента, налазе се данас у специјалним и тешким финансијским приликама. Овако стање свакако је у првоме реду последица опште економске привредне депресије, која, захватајући све, ка-

ко појединце тако и велике друштвене заједнице, сасвим природно није могла мимоићи ни градске комуналне установе. Али поред овога још један моменат играо је значајну улогу у овом погледу. Веома жив,, али ненормалан прогрес, који је настао непосредно после рата, изазвао је необичну активност у делатности, специјално код градова. Такмичењу у изградњи и улепшавању ових великих центара није било краја. У [недостатку редовних буџетских сретстава, приступало се закључивању зајмова, који су улагани у велике инвестиције, често непродуктивне природе. Комунални политичари нису могли схватити да овако ненормално стање није могло бити дугог века, и обузети једном неразумном ентузијазмом нису могли обуздавати своје прохтеве и амбиције у стварању. Овакав авантуристички полст поратне комуналне политике дао је заиста оне дивне булеваре, алеје, паркове и скверове, којима обилује велики број тих светских градова, али је у исто време и овим знатно проузроковано тешко финансијско стање тих градова. Београду, међутим, не би се могло у овом погледу много замерити. Несретном околношћу налазећи се за време рата у центру најжешћих борби, доживео је судбину која је поштедела све друге метрополе, да буде, без мало, уништен. У новој, великој и уједињеној држави Београд је чекала нова улога. Наше унутрашње политичке прилике, као и наш углед на страни, захтевали су неминовно, да се руинирани Београд од непријатељске канонаде рестаурира и оспособи за репрезентацију, која му припада као престоници Југославије. И сасвим је природно да су се за његозу рестаурацију и изградњу морале поднети и жртве. А што је и Београд тиме дошао у финансијске прилике, или боље рећи неприлике, у којима се налазе сви велики центри, не може се изложити критици, која се чини тим великим иностраним градовима,, с јобзиром на велику разлику у побудама за изградњу Београда и оних иностраних центара. Док је изградња ових градова имала, може се слободно рећи, карактер луксуза, бар у смислу наших прилика, Београд је руковођен једном неминовном и оправданом потребом како у националном и политичком, тако и социјалном, културном и хигијенском погледу. Док су ти западни градови уређивали авеније и булеваре, Београд је изграђивао водовод, спроводио канализацију и стварао комуникације. У 'том погледу дакле, свака критика била би депласирана. Међутим, пред нама стоји један факат, и не би било мудро пред том стварном чињеницом нојевски скривати главу у песак: стање финансија Општине београдске врло је озбиљно, да не употребимо неки драстичнији израз; оно захтева велику пажњу и дубоко размишљање. Проблем, који је свакако данас најактуелнији у Београдској општини, јесте про-