Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 673

блем финансијски; сви остали су мањег значаја и моментално долазе у позадину. А да би овај проблем могао бити добро и правилно решен, потребно је несумњиво много труда, много воље, разумевања, доследности и времена. Овако тешко финансијско стање у Општини београдској дошло је из више узрока. У првом реду, свакако, оно је изазвано лошом кредитном политиком, која је годинама спровођена у општини. И ако се ранијим општинским управама мора признати велика заслуга за изградњу Београда, истовремено им се мора приписати и једна негативна страна у том погледу, а то је да нису били довољно далековидни у погледу догађаја, који су убрзо настали на новчаним тржиштима, и да су предвиђања њихова била проблематична, што је проузроковало краткорочне дугове, а чега је опет у првом реду последица данашње тешко финансијско стање у Општкни. Поред тога, готово кроз цео период за последњих десет година у Општини је одомаћена једна, нездрава пракса, која такође лоше делује на општинске финансије и јако кочи правилан и несметан рад, а то је, стварање ванбуџетских општинских обавеза, у ком погледу често није било граница. Онда несхватљиво нагомилавање општинског особља, чији је број одавно и далеко прешао нормално стање у том погледу, што је такође болна рана у општинским финансијама. И, најзад, нерационално убирање општинских прихода, који, мада у извесним случајевима прелазе границу дозвољеног, махом не дају стварни ефекат због слабе организације и недовољне контроле, упркос сувишног броја особља са којим општина располаже, а, можда, баш и услед тога. Пред Београђане треба изаћи са верном сликом стања општинских финансија; то је интерес и Београђана и оних којима је данас пало у део да санирају општинске финансијске прилике, и укажу нове путеве којима треба поћи. Београђанима треба рећи право стање и због тога, да би знали с каквим се све тешкоћама мора данашњица борити ради успеха, и да би умели више ценити заслуге оних, који буду Општину београдску извели из овог хаотичног стања у финансијском погледу. Буџет расхода и прихода ва 1935/36 год. Да се уђе у пословање једне општине и да се упозна са њеним финансирањем, најбрже и најлакше се постиже путем њеног буџета, разуме се, под претпоставком, да су при његовој техничкој изради заступљена сва начела, која у том погледу важе. Реалност и равнотежа основна су начела, која морају пр|атити добар буџет. Одмах за овим долазе: јединство, потпуност и прегледност. Тако израђен буџет потпуна је фотографија општинског газдовања, јер се могу одмах уочити добре и лоше стране тога газдовања. Мада ова

начела нису у потпуности спроведена кроз буџет Београдске општине, што лаицима онемогућава сналажење, они, који се баве овом материјом ипак су у стању да уђу у његову садржину. Буџет расхода и прихоза Општине града Београда за 1935/36 годину Таб. бр. 1 Расходи Динара у %

Лични

84,876.319,—

27.3

Материјални

117,128.550,—

3/.7

06. и дугови

92,332 690.—

29.8

Буџ. рез. кред.

1 ,ооо.иоо,—

0.3

Ванредни

6,866.000,—

2.2

06. по спец. зак.

8,274.400.—

2.7

Свега Дин.

310,477.959.—

100

Приходи

Динара

У °/о

Прирез

12,799.314.—

4.1

Трошарина

74,758.600.—

24.1

Таксе

30,510.000.—

9.8

Реал. таксе

23,756.000,—

7.7

Прих. од доб.

5,336.400.—

1.7

Непред. приходи

1,000.000,—

0.3

Разни

2,921.217.—

1.0

Прих. од канал.

3,460.000.—

1.1

Прих. од предуз.

155.936.428 —

50.2

Свега Дин.

310,477.959—

100

Рекаттитулација

Динара

У %

ЈТични

84,876.319,—

27.3

Материјални

225,601.640.—

72.7

Свега Дин. 310,477.959.— 100 При првом сусрету са цифрама опште рекапитулације буџета расхода јасно се оцртава несразмера, која влада код главних врста расхода. Упоређењем сума, које се предвиђају на материјалне издатке, личне издатке и издатке на ануитетску службу, долази се до резултата, који није у духу и тежњама доброг и рационалног газдинства. Задатак савремене општине, како по општој дефиницији, тако и по законским нормама, јесте у томе, да својим грађанима пружи што је могуће више погодности за један културан и угодан у сваком погледу живот То је њен основни и главни задатак. Све је остало другостепене важности и служи само за спровођење тог главног задатка. Осим тога, макар како све те погодности биле пожељене, оне не смеју прелазити границе моћи дотичне општине, јер ће у противном случају загрожавати основним потребама грађана. У конкретном случају, посматрајући буџет расхода Београдске општине, има се утисак да се овај основни принцип не спроводи. Издаци на материјалне потребе компримирани су до крајњих граница, и при свакој редукцији буџета оперише се искључиво са овом врстом издатака, док издаци на личне потребе све више и више