Opštinske novine

7*

Др, Реља А ранитовић, шеф Буџетсћог отсека Г. п. г. Б,

ГрадсКе привредне устаиове и њихово 6у1детсКо одвајање

У новијем законодавству појавлзује се израз „градска предузећа" или „градска привредна предузећа", као паралела изразу „државна предузећа" или „државна привредна предузећа". Дуго су водиле борбе претече ових тумачења, наглашујући да се државно, а тиме и самоуправно и градско, пословање дели у два дела која имају у основи сасвим разна обележје, један који садржи неопходни државни минимум, покривен фискалним оптерећењем, а други „постизане добити и то што веће" 1 ) експлоатацијом држазних предузела. То тумачење, које почиње још из 1925 године, довело је до уредбе о техничком саставу буџета за 1928/29 годину, по којој се буџет државних расхода и прихода дели на буџет општих државних расхода и прихода и буџет прихода и расхода државних предуззћа. Аналогно томе дато јз у Закону о градским општинама прспис по коме се и градска привредна предузећа издвајају, какО' је и приступљено код свих градских општина у буџету за 1935/36 годину. Г. Др. Нинко Перић, за кратко време свога министровања (од 12. IV. 1926 — 24. XII. 1926 г.) практично је применио тумачење својих претходника о раздвајању државног буџета против прописа Закона о државном рачуноводству, уневши у Финансијски закон за 1927/28 годину одредбу, члан 36, којом се овлашћује Министар финансија да у споразуму са Финансиским одобром Иародне скупштине, изузетно од прописа Закона о државном рачуноводству. путем одредбе чл. 94 став II Устава пропише нове уредбе о техничком саставу државног буџета. Г. Др. Н. Перић, ради брзе промене у влади, доспео је толико да напиша и свој експозе уз буџет кзј л је био поднет Народној скупштини, а у коме образлаже веома опширно ту своју тезу. Ми ћемо на томе образложењу да се зауставимо, јер ћемо на тај начин лакше утврдити заблуде присталица те теорије. У својој аргументацији г. Др. Н. Перић, износи да је у државном буџету, мимо прописа члана 14 Закона о државном рачуноводству,

') Експозе Министра финансија г. др. Богдана Марковића, за 192^/29 годину.

који прописује да „сви приходи и расходи, ма по ком основу постојали, и на какве врсте били, редовни, нередовни и ванредни, морају се унети у буџет државни" приходи и расходи државног имања „Беље" нису унети у државни буџет него се у њему појављује само чист приход — вишак прихода над расходима његова буџета. Исти је случај са буџетом Речне пловидбе, који сходно Уредби о њеном уређају одобрава Народна скупштина као анекс уз буџет Министарства саобраћаја, а у буџету Министарства саобраћаја појављује се чист приход, односно, ако тај не постоји, чист дефицит. „Карактеристично је и важно, каже се даље у експозе-у, да се оба ова изузетка, иако решена законски на разне начине, односе на привредне установе: они су, можда, претеча ширих реформа, које би се имале спроводити како ревизијом Закона о државном рачуноводству, тако и коменцијализацијом појединих важнијих државних предузећа". Такви случајзви су се догађали и код градских општина, који су делагност привредних предудуззћа издвојили и пренели на или друге установе или су их прогласили као самосгалне. На основу тога он и заводи идеју нове реформе државног као и градског буџета, на тај начин, што се буџет општег дела — административни — појављују као један, а у коме се и салдирају сви буџети привредних предузећа, и буџете привредних предузећа ,и устаноза којих трзба да буде онолико колико је тих ћредузећа односно установа. Прву групу, према мишљењу тадашњег министра финансија, сачињавају издаци „везани за вршење битних функција државних", други државна предузећа „заснована на различитим потребама и принципима". Обе групе немају исту потребу, јер „колико је корисно и интересантно по дооро стање држазних финансија да се прва група развије што мањим темпом, или у извесним случајевима да се смањује, у толико је, на против економски оправдано да се и другој групи постигне што шири просперитет, што би се у буџету изразило паралелним јачањем кредита и прихода". Да би употпунило своје тврђење, које је и примерима образложено _(ми их не цитирамо јер нису од