Opštinske novine

Стр. 696

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

колико виђенијих сељака, воз се је задржао, по одобрењу заступника Министра саобраћаја г. др. Бехмена десет минута, јер су и Овчани имали свој спремљени програм. На перону било је сеоско певачко друштво. Љубазни домаћини спремили су разног пића и јестива за госте који су првим: возом дошли у Овчу. Г 1 .' Стеван Игњатовић, овчански бележник изишао је пред г. Бехмена, претседника Београда г. Илића и остале високе госте и једним лепим говором у име Овчанске општине поздравио их је овим речима: — Писак локомотиве кроз негда пусти Панчевачки рит биће наж увек двострука опопомена: да. један народ само на својој рођеној груди може да развија све своје радне способности и затим, да све скупоцене тековине имамо да ставимо у службу највиших привредних, културних и моралних интереса, који чине нај" дубљу основу нашег народног и државног живота. Наш завет побуђује ме дау име свих ста-

Прегседник Панчевачке ошптине г. Васа Исајиловић поздравља додазак нрвог воза из Београда у Цанчево новника Овче, првог предграђа наше Престонице, у том Шршцу узвикнем: Да живи Његово Величанство Краљ Петар II! Да живи цео Краљевски Дом Карађорђевића! — Живео Краљ! Живео Краљевски Дом! клицао је народ. На овим речима, у име Краљевске владе, захвалио се Овчанима г. др. Шефкија Бехмен, заступник Министра саобраћаја. Нарочиту почаст од стране Овчана имали су заменик Министра саобраћа1та г. др. Бехмен и Министар пољопривреде г. С. Станковић, који су добили везене пешкире. Те су им пешкире, по народном обичају, пребацили преко рамена и везали као ленту. Иста та почаст била је учињена и румунском министру на нашем двору г. Гуранеску,

Са лепим и срдачним испраћајем из Овче воз ]е кренуо ка Панчеву. Готово свуда и са свих страна одушевљење и клицање Краљу и Југославији. На станици Панчево-пр-едграђе воз је стао. И на овој станици заставе, цвеће... одушевљене народне масе. Овде се воз врло мало задржао да би стигао на време на Панчевачку станицу. Нешто око 12.30 часова искићена композиција са званичним претставницима и гостима улази у Панчевачку станицу. Искићена станица многобројним државним заставама, цвећем и зеленилом даје присутним ; триумфалан изглед. Маса света из Панчева и целог Баната са музиком на челу чекала је воз. Ту су неколико певачких друштава, соколи, скаути и др. Музика свира. Претседник панчевачке општине, увек агилни г. Васа Исајиловић дочекује госте једним топлим поздравним говором. Он је бираним речима, између осталог, рекао: ,,У тренутку к'ада вас поздрављам искреном добродошлицом на тлу ор.ога града коме имам' част да стојим на челу, срца свију нас испуњена су ридосним узбуђењем. У свечаном уласку овога првога воза који долази из престоноГа града, Гледамо, не само ми, становници Панчева, веЋ и цео народ Баната Последњу етапу у остварењу вековног сна о правом и пуном зближењу браће с једне и с друГе стране Дунава. Кроз дуги низ Година од ослобођења на овамо, иако можда престоници ближе од осталих, нагиа једина веза са њом, а преко ње и са целом Србијом, била је још увек Дунав. А он нас је често више делио неГо спајао. На милост и немилост прирмдним непоГодама, ми смо били вечно зависни од малле и леда. Застане ли речни саобраћај, остајали смо отсечени не само од центра, коме смо по своме прир>одном положају Гравитирали и економски и политички, неГо скоро дословце и од\ целога света. На домак Београда ми смо морали. Гоњени неодложним м'°словима, да преваљујемо пут преко Новог Сада са бескрајним чек'ањем по малим станицама и стриховитим везама, или да стављајући живот на коцку, одважимо на авантуристички прелазак преко замрзнуте реке. А ноћивање на сред Дунава, у броду залуталоМ у магли, није већ никоме од нас било нешто необично. Значај једне дирек'тне везе која би спајала БеоГрад и железничку мрежу предратне Србије, са мрежом Баната, запажен је на надлежном месту већ доста рано... ЕкономсШ значај ове пруге, која везује ст.едишњи саобраћајни чвор наше државе — БеоГрад са Банатом, најбоГатијом и најнасељенијом покрајином наше земље, није потребно нарочито истицати. Са својих 20.000 тсвадратних километара првокласне земље на којој /е насељено близу 7,500.000 људи, Банат је од'увек важио не само за житницу Југославије, већ и један